Proteklog vikenda u Sremskim Karlovcima održan je Grožđebal, a prestonicom vina zavladala prava jesenja fešta u slavu ovogodišnje berbe grožđa. Duž glavne ulice, na drvenim štandovima, izlagači su poređali svoja najlepša vina spremni za trenutak istine kada će ljubitelji vina dati svoj sud o tome čije vino je najukusnije i najmirisnije.
Grožđebal je oko svojih štandova okupio iskusne ljubitelje vina, ali i neke buduće koji se tek upoznaju sa izvrsnim ukusima pića starih karlovačkih majstora. Zajedno su degustirali merlot, kaberne, rizling i mladi portugizer. Izlagači su ipak najviše točili bermet, karlovački ponos, originalno desertno vino ovog kraja. Beli ili crni, kupci nisu mogli da odluče koji je lepši i koji bi radije poneli kućama.
Ipak, bermet je najbolje piti uz kuglof, tako da su pored štandova sa vinom, karlovačke domaćice obučene u stare vojvođanske haljine, poređale kuglofe raznih ukusa. Kroz neke su se crvenile višnje, drugi su bili prošarani čokoladom, ali svi su bili posuti šećer prahom i zavijeni u providne celofanske omotače.
Grožđebal u Sremskim Karlovcima je, tradicionalno, osim kuglofa i vina ponudio i rakiju, ajvar, razne suvenire i nakit, a prodavci su se hvalili dobrom prodajom.
Kolone ljudi su se od petka do nedelje slivale u Sremske Karlovce, a mnogi od njih su iskoristili dolazak na Grožđebal da obiđu i kulturne instutucije koje zajedno sa ostalim karlovačkim građevinama odišu baroknim stilom. U samom centru smeštene su Patrijaršijski dvor, katolička i pravoslavna crkva jedna do druge, prva srpska gimnazija, čuvena karlovačka česma “Četiri lava” i Magistrat.
Ženski deo ekipe Serbia.com je popio nekoliko gutljaja vode sa česme, jer, ko zna, možda se legenda ostvari, a baš one se zaljube u naočite Karlovčane, i ponovo vrate u ovaj grad. Česma nas je podsetila na scene iz jednog od najlepših srpskih filmova, “Lajanje na zvezde”, koje su snimane baš na tom mestu.
Posetili smo i najstariju srpsku gimnaziju i prošli prostorijama u kojima su učili mnogi slavni Srbi. U velikoj biblioteci, u drvenim policama čuvaju se prva izdanja knjiga Vuka Stefanovića Karadžića, iz 1814. godine. Te požutele stranice srpske kulture i pismenosti zaista vredi videti uživo.
Na stolu biblioteke su nas dočekale figure aktera Kosovskog boja, koje prave ruski studenti zbog snimanja animiranog filma o ovom važnom događaju srpske istorije. Nadamo se da će biti uspešni u svom umetničkom poduhvatu, a mi jedva čekamo da pogledamo film.
I dok su kulturne institucije vrvele od posetilaca, Grožđebal je ulice Sremskih Karlovaca činio sve življim, a sa svih strana čuo se zvuk tamburica. Na velikoj bini program je počeo dečjim baletom. Mali beli anđeli izazivali su gromoglasne aplauze, a KUD Brankovo kolo uneo je narodni ritam i u publiku pa je zaigrao je svako ko je znao poneku folklornu igru.
Ali najviše pažnje privukao je zveket mačeva i štitova grupe Gorana Novog Sada i nekoliko mladih ljudi iz inostranstva koji su želeli da učestvuju u ovoj, za njih, neobičnoj manifestaciji. U odeći iz starog rima, oni su izveli predstavu o rimskom caru Probu koji je na ovim prostorima zasadio prvu grančicu vinove loze. Priča o ljubavi velikog imperatora i robinje iz ovog kraja zvršava se srećno uz igru glumaca sa publikom.
Pošto je ovo područje obeleženo kao Vinski put Fruška Gora, ekipa Serbia.com nije želela da napusti Grožđebal i ode iz divnih Sremskih Karlovaca a da ne popije čašu vina i u nekoj od vinarija. Izabrali smo vinariju po tome koje nam se od dgustiranih vina najviše dopalo, i došli u mali raj sremskog domaćinstva u kome smo imali osećaj da je vreme stalo i to u nekim najlepšim danima iz priča naših starih.
Pili smo beli bermet, uživali u pogledu na karlovačku gimnaziju, kupili male debele bočice ovog divnog desertnog pića za uspomenu. Ipak, sva je prilika da će samo bočice i ostati kao sećanje na ovaj dan u Sremskim Karlovcima, jer, u poverenju, vino smo već popili.