Kada ga je davnih šezdesetih godina porodica Đokić ljubazno ugostila u svom domaćinstvu pokraj Niša, poznati holivudski glumac se zaljubio u Srbiju. Pitomo selo Čokot, domaća pogača i sir, ali i srdačno gostoprimstvo, osvojili su De Nira koji je jednom prilikom izjavio da se “oseća kao Srbin”.
Leto 1967. godine. Negde na putu između Niša i Skoplja, neobrijani, mladi student stopira. Put mu preseca poljoprivrednik koji se posle napornog dana na pijaci, vraća kući. Kola puna crvenog paradajza se zaustavljaju pored simpatičnog mladića, koji na francuskom jeziku pokušava da objasni da mu je potrebna pomoć.
Iako mu je jezik stran, poljoprivrednik uspeva da razume da je strancu potreban prevoz. Otvara mu vrata svog zaprežnog vozila i kreću putem njegovog domaćinstva u selu Čokot nedaleko od Niša. Usput nailaze na meštanina koji je poljoprivredniku objasnio da je mladiću potrebno prenoćište, i ovaj bez mnogo razmišljanja odluči da ga ugosti u svom domu.
I ne bi tu bilo ničeg posebnog neobičnog, da taj mladić nije bio Robert De Niro. U to vreme, za ovog danas čuvenog holivudskog glumca, nije znalo mnogo ljudi. Zapravo, De Niro tada nije bio poznat. Ipak, poljoprivredniku Radovanu Đokiću nije bilo važno o kome se radi, već činjenica da će pomoći mladom čoveku u nevolju.
U domaćinstvu Đokića, De Niro je bio ugošćen po svim srpkim običajima. Ljubazna porodica mu je pružila sobu, uprkos glumčevom zahtevu da spava u seniku. Tri dana su proveli sporazumevajući se osmesima i po nekom rečenicom, a De Niro im je bio i ispomoć u obavljanju svakodnevnih poslova.
Kada se spremio da krene, torbu su mi napunili domaćom pogačom i sirom, da se nađe za put. Glumcu se ovo posebno urezalo u pamćenje, o čemu je godinama kasnije i javno govorio. Nakon godinu dana, De Niro je ponovo posetio selo Čokot i Đokiće. Tada se obradovao domaćinima, a posebno kobili Olgi koju je odmah posetio u štali.
Robert de Niro je veliki navijač najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, a kćerki je dao ime Drina, baš kao što se zove velika srpska reka.
Prijatelji koje je sudbina na neobičan način spojila, najviše vremena su provodili u bašti sa paradajzom. Glumac je pomagao u branju ovog povrća, a prema pričama meštana sela Čokot, paradajz je najviše voleo da jede sa sirom i pogačom. Posle tri dana Robert De Niro je krenuo na put ka Grčkoj, ali ga je nedaleko od Čokota opljačkao neki auto-stoper.
Kada se ponovo pojavio na vratima rodne kuće Đokić i objasnio šta se dogodilo, Radovan mu je dao novac potreban da stigne do željenog odredišta. I pored glumčevog insistiranja da mu zauzvrat pokloni jednu svoju kameru, Đokić nije prihvatio uz obrazloženje da će vrati kada bude imao. Nekoliko godina kasnije, Đokići su De Nira videli na velikom filmskom platnu.
U razgovoru za britanske medije, De Niro je izjavio da je najveća nepravda učinjena Srbima od strane Evrope, ali i celog sveta, kada je odlučeno 1999. da se bombarduje ova mala zemlja.
Iako se nikada više nije vratio u malo moravsko selo pokraj Niša, De Niro je o Srbiji, srpskim običajima, gostoprimstvu i hrani, oduvek pričao sa posebnim žarom. Beograd je posetio kao gost FEST-a sedamdesetih godina prošlog veka, a više puta je isticao da se i sam oseća kao Srbin.
Naslovna fotografija: thesupercarkids.com
