Kako se Uskrs približava svi razmišljaju o farbanju i tucanju jaja, pripremanju svečanog ručka koji će provesti sa porodicom i prijateljima, i o drugim uobičajnim uskršnjim tradicijama. Ali da li znate zašto se deci o obraze trljaju jaja? Ili zašto se čuvarkuća zakopava u njivu? Saznajte upravo ovde!
Iako Uskrs obožavamo zbog nezaobilaznog zeke, tradicionalnog tucanja jajima i bogate uskršnje trpeze okružene bližnjima, za ovaj praznik se vezuju još mnogi interesantni običaji za koje malo ljudi zapravo zna.
Uskrs ili Vaskrs obeležava dan kada se Isus Hrist vratio među žive i kao takav predstavlja jedan od najradosnihih dana u hrišćanstvu. Ovaj praznik koji slavi njegovu pobedu nad smrću i progonstvom prožet je fascinantim tradicijama. Pogotovo u Srbiji.
Običaji nalažu da se u Srbiji na Uskrs ustaje rano, ali nikako ne leže pre ponoći. Ako bi se otišlo u krevet pre nego što sat otkuca ponoć, veruje se da bi ta osoba bila nenaspavana i da ne bi bila sklona poslu do sledećeg Uskrsa.
Prvo jaje obojeno u crveno zove se “Čuvarkuća”, “čuvar”, “stražar”, “stražnik” i za njega se veruje da ima posebnu moć, moć da čuva ukućane i donosi sreću i blagostanje.
Ovo jaje se često zakopavalo u dvorište ili polje jer se verovalo da štiti useve. Ipak, prilikom rukovanja čuvarkućom trebalo je biti oprezan jer bi bilo kakva greška donela lošu sreću.
Još jedan običaj vezan za crvena jaja je da se ujutru umivalo sa vodom u kojoj je preko noći bilo potopljeno uskršnje jaje, bosiljak, zdravac i dren.
Deci su se crvenim jajima trljali obrazi kako bi ostala crvena i zdrava tokom cele godine.
Pričešće se održavalo ne samo u crkvi već i u prirodi. U Šumadiji bila je tradicija da se pričest obavi u prirodi tako što će se pojesti pupoljak leske ili glogov list, i otići na ispovedanje.
U istočnoj i južnoj Srbiji ovaj običaj nazivao se “komkanjem”. Po njemu, pre ručka su se u vino potapale drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača. Svi ukućani trebalo je da popiju tu “komku” i potom preskaču sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, palile su se sveće na prozorima u ulicama kroz koje je prolazila litija.
Jedan od uskršnjih običaja je da se jedu jagnjetina i govedina jer jagnje simboliše samog Isusa, a ovo je jedna od 4 simbolične životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i sv. apostola Jovana Bogoslova. Ukoliko bi Uskrs pao pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso.
Za ovaj veliki praznik mese se posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se specijalne lepinje sa umetnutim celim jajetom (“kovržanjak”) koje se posle razmenjuju sa prijateljima.
Na sam dan Uskrsa po dvorištu i kući kriju se jaja i slatkiši koje posle deca traže.
Na Pobusani ponedeljak, inače drugi dan Uskrsa, ide se na groblje i na svaki grob se stavlja po jedno crveno jaje kako bi i preminuli preci “slavili” vaskrsenju Hrista.
Ovaj dan takođe se zove i Vodeni ponedeljak jer tada momci po običaju polivaju vodom devojke. Na ovaj dan, kako bi zemlja rodila, u njivi ostaviti razbijeno uskršnje jaje, a kako bi stoka bila zdrava cele godine daje joj se uskršnje jaje da pojede.
Ako i vi znate još neku zanimljivu ili zaboravljenu uskršnju tradiciju, podelite je sa svima tako što ćete nam ostaviti komentar ispod.
Hristos voskrese!
Related Articles
Spomenik na Kadinjači: Srpski Stounhendž otpora
November 20, 2024
Bački Monoštor: Upoznajte Srpski Amazon
November 20, 2024
Kanjon Gradac: Gde se avantura susreće sa spokojem
November 19, 2024
