Ukidanje parafiskalnih nameta i formiranje registra taksi i naknada, razvoj e-uprave i pojednostavljivanje procedure za porodiljsku naknadu, ključne su preporuke privrede za smanjenje birokratije u 2016. ponuđene Vladi Srbije u novom, osmom izdanju NALED-ove Sive knjige.
U Sivoj knjizi koja donosi 100 predloga za eliminisanje suvišne administracije i unapređenje zakonskog okvira za poslovanje, među ključnim predlozima su dalja implementacija elektronskih dozvola, smanjivanje poreza i doprinosa na najniže zarade, rečeno je na IX godišnjoj konferenciji „Reforme u Srbiji i nova ekonomska agenda“.
Konferencija je održana u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu premijera i ministara, privrednih lidera, gradonačelnika, predstavnika parlamenta i međunarodne zajednice.
Premijer Aleksandar Vučić je u uvodnom obraćanju rekao da je 2015. godina kada su stvoreni temelji za napredak Srbije, i poručio da je vreme da se izađe iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka i da se uđe u moderno doba i kapitalistički sistem.
“Dosta je do sada urađeno, a može i mora bolje i više. Uveren sam da ćemo na Duing biznis listi svetske banke ući među prvih 40. zemalja u svetu. Bili smo 91”, rekao je on.
Vučić, je podsetio da je ostalo još 10 preduzeća u restrukturiranju koja još nisu rešena, da se to rešava, te da predstoji oštrija borba protiv sive ekonomije.
“Ubrzaćemo i pokušaćemo da stvorimo zajednički centar za saradnju svih inspekcijskih službi, kako je NALED predložio”, rekao je on.
Potpredsednica upravnog odbora NALED-a Ana Brnabić izjavila je da je od prvog izdanja 2008. do danas kroz Sivu knjigu unapređeno ukupno 76 administrativnih procedura odnosno u proseku desetak godišnje.
“Za bolji rezultat najviše moraju da urade resori finansija i zdravlja koji imaju najveći broj nerešenih preporuka. U 2015. rešeno je 12 problema iz Sive knjige među kojima su i najvažnije reforma inspekcija, ukidanje radne knjižice i KEPU knjige, ubrzavanje legalizacije i skraćivanje rokova za upis svojine u katastar”, navela je ona.
Usvojeni su, dodaje, mnogi reformski zakoni koji su doprineli boljem poslovnom ambijentu i većoj pravnoj sigurnosti investitora poput Zakona o ulaganjima i Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
“Jedna od najvećih reformi urađena je u domenu gradnje – Srbija je počela da izdaje elektronske građevinske dozvole”, istakla je Brnabić.
Brnabić je ukazala da je krajem prošle godine usvojen je i važan strateški dokument – Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije čiji je cilj smanjenje obima sive zone za milijardu evra do 2020.
Dokaz da su primenjene reforme dale rezultat je i to što se Srbija na listi Duing biznis Svetske banke plasirala na 59. mestu što je najbolje u poslednjih devet godina.
Brnabić je ipak rekla da, iako je prošla godina bila u znaku ekonomskih reformi, zbog predstojećih izbora, ovoga puta neće biti dodeljena nagrada Reformator godine koja za cilj ima da pohvali državne funkcionere za konkretne rezultate na unapređenju poslovnog ambijenta.
Umesto proglašenja Reformatora godine, NALED je istakao reformske inicijative Vlade i uručio priznanja za doprinos reformama profesionalcima iz državne uprave i lokalne samouprave za saradnju s NALED-om na primeni zakona i sprovođenju reformi.
Priznanja su dobili Ankica Vojnović, šef Odseka za sprovođenje objedinjene procedure Grada Zrenjanina, Zoran Stojanović, šef Odseka za planiranje i koordinaciju u Republičkom geodetskom zavodu, Darinka Đuran, rukovodilac službe za objedinjenu proceduru u Ministarstvu građevinarstva, Lidija Stojanović.
Takođe, priznanja su dobili i pomoćnik ministra i glavni tržišni inspektor, Bojana Tošić, v.d. zamenika direktora Republičkog sekretarijata za javne politike, Olivera Subotić i pomoćnik sekretara za lokalni ekonomski razvoj u Gradu Pančevu i Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde.
Za doprinos promociji reformi priznanja su dodeljena novinarkama dnevnih listova Danas i Večernje novosti Ljiljani Bukvić i Aleksandri Bulatović.
Izvor: Tanjug
Related Articles
