Misteriju zvana Džejms Bond, tajni agent “007”, dodatno je pojačana kada ja njegov tvorac Ijan Fleming medijima otkrio da mu je kao inspiracija poslužio dvostruki tajni agent iz Drugog svetskog rata poznat pod šifrom “Tricikl“. Kada je 1974. sam “Tricikl” u svojim memoarima opisao tajanstveni život špijuna, kontroverze su ponovo isplivale. Ko je bio taj čovek? Rođen je 1912. u dobrostojećoj srpskoj porodici u Titelu, mestašcetu u današnjem Banatu, tada južnom delu moćne Austrougarske monarhije. Zvao se Duško Popov.
Detinjstvo je proveo u Dubrovniku, a studije prava završio u Beogradu. Još kao mlad, “Džejms Bond iz realnog života” pokazivao je galantnost i strast prema ženama i skupim automobilima, ali ne i ambicije da se bavi špijunažom.
Prelomni trenutak u njegovom životu bilo je poznanstvo sa Johanom Jebsenom na postdiplomskim studijama u Nemačkoj. U svojim Memoarima kaže: „Kad me Jebsen (oficir nemačke vojne obaveštajne službe), moj najbolji prijatelj, počeo lukavo navoditi da postanem nacistički špijun, ja sam prilično brzo shvatio što se događa, a onda sam pristao. Naime, to je odgovaralo mojim planovima.“
O ovom događaju obavestio je Britance koji su ga momentalno angažovali kao dvostrukog špijuna na račun lažnog informisanja Nemaca. Tu su koreni kasnije legende zvane Džejms Bond. Duško Popov tada je postao “Tricikl” i počeo da razvija svoju mrežu. Znao je da nema stopostotno poverenje ni jedne od strana, a to je njegovu situaciju činilo dodatno opasnom. Da bi zadobio poverenje nacista više puta je podlegao riziku da bude mučen i ubijen. Ipak, dugi niz godina je uspevao da izbalansira obe strane i ostvari svoj cilj – pobedu Saveznika.
Da bi to uspeo, Duško Popov je morao da postane vrhunski “kameleon”, da se savršeno stapa sa okolinom i živi pod maskom. Zato se predstvaljao kao poslovni čovek iz Jugoslavije.
Ipak, svoju prirodu nije mogao potpuno da savlada. Njegov hedonizam i avanturistički način života, kakav je u fikciji vodio i Džejms Bond, nisu se uklapali u kliše profesije pa je neretko skretao pažnju na sebe. Zato su njegovi britanski poslodavci odlučili da ga prate i kontrolišu.
Ali ko je mogao biti dovoljno sposoban da špijunira čoveka koga danas mnogi smatraju najznačajnijim agentom čitavog Drugog svetskog rata? Samo neko jednako dovitljiv i pronicljiv – Ijan Fleming, tada britanski mornarički oficir. Da li je slavni pisac bio savršen izbor za tu ulogu, verovatno nećemo saznati. Ono što znamo, jeste da se iz tog “posla” rodio Džejms Bond.
Fleming je često gledao kako Duško Popov ljude oko sebe dovodi do zaprepašćenja. Iz jedne od takvih situacija kasnije je nastao “Kazino Rojal”, prvi u nizu romana kojima dominira Džejms Bond. Duško je u kazinu, kao i Flemingov fiktivni junak mnogo puta, hladnokrvno podigao ulog na vrtoglavu sumu i blefom pobedio protivnika sa mnogo jačim kartama.
Ipak, jedna od najskandaloznijih i najmanje razjašnjenih situacija iz njegove karijere je najava bombardovanja Perl Harbora, tri meseca pre nego što se ono i dogodilo. Razlozi zbog kojih je legendarni direktor FBI J. Edgar Hoover, nakon njihovog susreta, odlučio da ignoriše ono što mu je Duško Popov izneo nikada nisu potvrđeni. Spekulisalo se da nije verovao dvostrukim agentima, čak i da je prezirao “holivudski” način života bogatog britanskog agenta-plejboja.
I upravo je takav Duško Popov onaj koga Džejms Bond u mnogome uspeva da dočara. Posebno na velikom platnu! U već antologijskim filmovima Bonda glume harizmatični i zgodni glumci odgovarajući i fizički Duškovoj pojavi.
A ono zbog čega je pravi Duško Popov uzbudljiviji od ma koliko uspešne fikcije jeste upravo ta njegova realnost. Duškov život režirao je bezbroj šokantnih obrta, ali poslednji u nizu verovatno je bio i najmanje predvidiv – dvostruki špijun i veliki zavodnik zasnovao je porodicu i potpuno se skrasio.
I upravo mu je to omogućilo da uspe u onome što mnogi slični njemu nisu – da preživi, napiše Memoare i ne dozvoli da drugi ispričaju istoriju koju je sam kreirao.