Od trenutka kada se njena slika našla u časopisima “Daily Mail” i “National Geographic”, kućica na Drini ne prestaje da intrigira svet i privlači radoznale putnike. Neki se pitaju ko u njoj živi, drugi na koji način je sagrađena, dok treći jednostavno uživaju u prizoru koji je sve, ali ne i uobičajan.
Na ova pitanja ćemo vam mi pružiti odgovore, a na vama je samo da uživate u divnim fotografijama i da, ukoliko već niste, isplanirate obilazak Drine, Tare, Bajine Bašte i ostalih lepota ovog dela zapadne Srbije.
Za nastanak čuvene kućice na steni, zaslužni su Drina, vrelo letnje sunce i grupa kreativnih i snalažljivih mladića. A sve je počelo jednog letnjeg dana 1968. godine. Tada je odmor od nemirnih valova nabujale Drine, nekoliko prijatelja potražilo na obližnjoj steni. Umorni od plivanja i “borbe” sa divljom rekom, legli su na usamljeni kamen i uživali u zracima sunca.
Posle određenog vremena, shvatili su da neravnine i oštre ivice stene nisu baš najudobnije mesto. Odlučili su da preplivaju do obale i donesu nekoliko drvenih dasaka na kojima će nastaviti da odmaraju. Kada je dasaka bilo dovoljno za ležanje, počeli su da ih uspravljaju kako bi se zaštitili od sunca, i… ideja je rođena.
I nije. Daske koje su Milija Mandić, idejni tvorac kućice na Drini i njegovi drugovi doneli leta ’68, neukrotiva Drina je ubrzo odnela sa sobom. Ali, zamisao o neobičnom domu je ostala. Već narednog leta, tada sedamnaestogodišnji Milija, ponovo je okupio društvo.
Ovoga puta u nameri da završi započeti posao i sagradi mesto na kome će provoditi letnji raspust.
Tada, naravno, nije ni slutio da će njegova kuća dobiti svetsku popularnost. I tako je sve počelo. Daska po daska, šraf po šraf.
Materijale su prevozili čamcima i kajacima, veće komade su jednostavno spuštali u vodu, a zatim ih hvatali, izvlačili iz vode i donosili na stenu.
Prva kućica je sagrađena, a Drina je dobila novog prijatelja i jednu od najvećih turističkih atrakcija.
Ćudljivu i nemirnu Drinu, da ukroti niko nije uspeo. Zato se u srpskom narodu i ustalila izreka „Krivu Drinu niko ne može ispraviti“ ili „Ko će ispraviti krivu Drinu”. Njen nepredvidivi tok je za pola veka sa sobom odneo čak šest kućica. Ipak, želja da simbol reke i remek-delo čoveka i prirode opstane, bio je jači. Tako se svaki put, iznova, gradila nova i čvršća kuća.
Svaka od njih pamti nezaboravne trenutke i divne uspomene koje ni divlja Drina nije uspela da odnese. Tu su se sastavljala prijateljstva, rađale ljubavi i dočekivale zore. Bilo je i kupanja, sunčanja, druženja i smeha. Tako je, bez obzira koja, usamljena kućica na Drini postala i ostala simbol koji na čudesan način spaja prirodu i ljude.
Fotografija neobične kućice na Drini obišla je svet. Čudeći se arhitekturi i načinu na koji odoleva divljoj prirodi o njoj je pisao “Daily Mail”, a u avgustu 2012. godine proglašena je i fotografijom meseca u časopisu “National Geographic”.
…jedinstvenu avanturu na nekoj od drinskih regata! Na ovoj reci se tokom letnjih meseci održavaju mnogobrojne regate, ali moramo da napomenemo da ovo nisu obični spustovi niz reku, već lude žurke na vodi praćene trubačima, druženjem i pratećim koncertima.
…da uživate u fascinantnoj prirodi okolnih planina. Tara, Zlatibor, Mokra Gora… Šta više poželeti? U ovom delu Srbije smešteni su neki od najlepših planinskih centara, pa vam savetujemo da napravite program putovanja. Verujete nam, lako može da se desi da ne znate gde pre da krenete.
…da probate čuvenu komplet lepinju, domaći kajmak, pršut i ostale specijalitete srpske tradicionalne kuhinje. Za ovo će vam stomak sigurno biti zahvalan, a i dobićete snagu da obiđete još neke atrakcije. Nikako ne propustiti: obilazak Drvengrada i vožnju Šarganskom osmicom.