Na današnji dan navršava se deset godina od pogroma Albanaca nad kosovskim Srbima. U talasu nasilja 17. i 18. marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji stradalo je 19 civila, 950 ljudi je povređeno i 4.000 proterano. Uništeno je više od 900 objekata, uključujući 35 srpskih crkava i manastira.
Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi neosnovano optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.
Istraga Unmik policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su “preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela”.
U pogromu je ubijeno 19 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.
Povređene su 954 osobe, među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga, a uništena su 72 vozila Ujedinjenih nacija. U ovom talasu nasilja albanskih ekstremista etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, spaljen je manastir Devič kod Srbice.
Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu koja potiče iz 13. veka i nalazi se pod zaštitom organizacije UNESCO.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.
Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, a 143 osobe su osuđene, većina na novčane, a 67 na zatvorske kazne, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova bivše OVK.
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina, a jednu oslobodili optužbi.
Teror albanskih ekstremista osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.
