Možda ćete je na turističkim mapama teško pronaći, ali ako krenete putem Zapadne Srbije i uputite se ka području Azbukovica, na Bobiju ćete naići lako. Ovaj skriveni planinski dragulj prepoznaćete po najvišem vrhu Torničkoj Bobiji, koji se visinom i gustim šumama izdvaja od okolnih uzvišenja i brda.
Ovde vazduh nije zagađen, nema stresa, gužve a ni buke. Samo priroda sa svim svojim čarima i lepotama. Od raznovrsnog reljefa koji Bobiju čini idealnim mestom za sve ljubitelje planinarenja, lova, izleta i pešačenja, do izuzetno bogate flore i faune. Jedinstvenom je čine i hladni izvori pijaće vode na velikim nadmorskim visinama, kojih je izbrojano preko sto.
Azbukovica je brdsko-planinski predeo na krajnjem zapadu Srbije. Oivčen je Drinom na jugozapadu, Valjevskim planinama na istoku i Sokolskim planinama na severu.
Najpoznatiji je izvor „Dobra voda“ kod koga se nalazi i čuvena crkva brvnara, a na stotine drugih razbacani su duž planinskog bogatstva čiji je najviši vrh visok 1272 mnv. Unikatan i fascinatan prizor predstavljaju izvori okruženi gustim četinarskim i bukovim šumama, nepreglednim proplancima i pašnjacima.
Ipak, mnogi su se složili da su brojni vidikovci sa kojih se otkrivaju pejzaži koje je gotovo nemoguće opisati, najjači utisak koji su poneli sa Bobije. Sa njih se, kako kažu planinari i avanturisti koji su ih osvajali, pružaju neverovatni prizori zapadnog dela Srbije.
Obronci susednog Medvednika i Jablanika, bujna i neukrotiva priroda u kombinaciji sa svežim vazduhom, samo su delić onoga što vas na vrhu čeka! U zagraljaju prirode koju je čovek sačuvao u izvornom obliku, nalaze se i okolna sela, zaseoci i seoska domaćinstva.
Najveća su Savković i Gornje Košlje, u kojima se stanovništvo pretežno bavi stočarstvom i voćarstvom. Zato ovde možete kupiti najkvalitetniji domaći kajmak, sir ili mleko. Ali, ne samo to. Meštani će vas ponuditi i domaćim medom, malinama, divljim i pitomim borovnicama, kupinama kao i raznovrsnim rakijama. Ne propustite priliku da neki od prirodnih proizvoda koji ne sadrže nikakave dodatke i konzervanse ponesete kući.
Lepotu planine Bobija čine i obližnji kanjoni reka Tribuće, Trešnjice, Sušice i Ljuboviđe. Najveća atrakcija okolnih kanjona je prirodna retkost i ugrožena vrsta – Beloglavi sup. Ovu retku vrstu orla lešinara moguće je videti još samo u kajonu reke Uvac. Pored supa, u živopisnim krajolicima mogu se pronaći i divlje svinje, srne, zečevi, lisice, veverice ali i divljač poput poljske i jarebice kamenjarke i fazana.
Najstariji potvrđeni ostaci života u Azbukovini vezuju se za mlađe kameno neolitsko doba, dok bronzano doba na ovom prostoru karakterišu grobne humke (tumuli). Narod ih obično zove „humke“ ili „bobije“, pa se pretpostavlja se da je i planina Bobija po njima dobila ime.
Sve je manje mesta na kojima je odmor u prirodi koja nije urbanizovana moguć. Upravo iz tog razloga, planina Bobija postaje sve interesantnija destinacija za istinske ljubitelje prirode i aktivnosti u njoj. Ovde možete uživati u alpinizmu, speleologiji, paraglajdingu, vožnji džipovima, jahanju konja ali i pešačenju i razgledanju okoline koju kada jednom osetite, stalno ćete želeti da joj se vratite.
Dokaz za to je sve veći broj ljudi koji slobodno vreme želi da provede na nekom mirnom mestu. Naravno, da bi Bobija ostala jedinstvena prirodna atrakcija očuvana u punoj lepoti, meštani stalno apeluju na posetioce da je ne zagađaju. Pored toga, plan je da ova planina ostane neurbanizovano mesto na kome će ljudi moći da odmaraju, uživaju i povežu sa netaknutom prirodom.