Srpsko časovničarstvo je nastalo mnogo pre švajcarskog. Srbi su izradili svoje prve satove najmanje 200 godina pre nego što su se toga Švajcarci uopšte dosetili.
Svi mi znamo da Švajcarci već vekovima prave najbolje i najkvalitetnije satove. Međutim, retko ko zna da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom minimum 200 godine pre Švajcaraca.
Za to zaslugu preuzima Lazar Srbin, poznat i pod imenima Lazar Crnorizac i Lazar Hilandarac. Ovaj srpski srednjevekovni monah i časovničar poznat po tome što je 1404. osmislio i izradio prvi javni mehanički sat u Rusiji. Švajcarci su svoj prvi časovničarski esnaf osnovali tek 1601.
Interesantno je da je, sa hronološlog aspekta, Lazar Hilandarac na drugom, trećem ili četvrtom mestu među 1.200 značajnih časovničara u Evropi.
Lazarev mehanički časovnih je jedan od prvih 10 satova takve izrade u Evropi.
Po narudžbini velikog kneza Vasilija I, Lazar je osmislio i izradio časovnik za toranj Kneževog dvora u Moskvi.
Ovaj srpski sat je tada koštao otprilike koliko i velika bogataška kuća.
On je radio bez greške neverovatnih 217 godina, nakon čega je zamenjen novim časovnikom koji je ubrzo izgoreo u velikom požaru.
Lazarev časovnik je svojevremeno bio smatran pravim pravcatim tehničkim čudom. Bio je prvi sat u Rusiji koji otkucava, i to pomoću čak tri tega. Takođe, bio je prvi javni časovnik u Rusiji. Još jedna interesantna činjenica je da je ovaj časovnik pokazivao i četvrtine sata u vreme kada nigde drugde merenje vremena u minutima nije bilo značajno.
Iako Lazarev časovnik i moskovski toranj na kom je bio postavljen nisu preživeli požar, njemu sličan sat i dalje postoji na Hilandaru. Taj časovnik je najstari na Svetoj gori i generalno na našim prostorima. I što je još neverovatnije – i dalje radi.
Tako da, dragi naši Srbi, više nemate nikakvog opravdanja za kašnjenje!