Stalni koordinator Ujedinjenih Nacija u Srbiji, gospodin William Infante, ranije je za našu zemlju znao po vrhunskim sportistima, posebno košarkašima. Sada je upoznaje obilazeći je biciklom, a u Srbiji je, kako nam je rekao, otkrio šta znači dobar komšiluk
Pokucali smo na vrata zgrade na kojoj se vijore zastave Srbije i Ujedinjenih nacija, u mirnom i lepom delu Beograda, na Neimaru. Primilo nas je ljubazno osoblje, a čovek širokog iskrenog osmeha dočekao nas je rečima: „Kako ste, ljudi?“ Ta rečenica koju je sa američkim naglaskom na srpskom jeziku izgovorio William Infante, stalni koordinator UN u Srbiji, još više je podstakla našu želju da upoznamo iskustva jednog Njujorčanina u našoj zemlji.
Vaše iskustvo življenja u Srbiji je već poprilično veliko?
Da, da… imao sam već jedan višegodišnji mandat u Srbiji. Primetio sam da se od tada do mog ponovnog dolaska ovde puno toga promenilo. Porastao je broj kulturnih manifestacija i festivala koji su izrasli u svetski značajne događaje.
Kako biste opisali autentičnog stanovnika ili stanovnicu Srbije?
Osoba otvorenog srca, druželjubiva, prijatna.
Koja je od predrasuda o građanima Srbije po Vašem mišljenju tačna, a koja ne?
U SAD ljudi ne znaju mnogo toga o Srbiji. Poznaju vas pre svega po košarkašima, a stereotip da ste visoka i atletski građena nacija je uglavnom tačan.
Srbija je postala deo identiteta moje dece, s obzirom na to da ovde odrastaju, a ja sam uvek sam osećao Beograd kao svoj dom. Ne samo zbog toga što već dugo živim i radim ovde, već i zato što su ljudi gostoprimljivi.
Ono što nedostaje Njujorku u odnosu na Beograd je ta bliskost sa komšilukom, javljanje na ulici. Ljudi su ovde srdačni i spremni da pomognu. U Njujorku se ljudi druže samo sa bliskim prijateljima i rođacima.
U kom delu Beograda se William Infante najlepše oseća?
Na Vračaru. Dopadaju mi se vračarske ulice sa specifičnom arhitekturom, a posebno Krunska ulica.
Kakva je razlika u životnom stilu u Srbiji i Americi?
U Srbiji ljudi žive mnogo opuštenije i slobodnije nego u Americi. Amerikanci se nalaze pod stegom velike administracije i strogih zakona, a u Srbiji su ljudi mnogo bezbrižniji.
Kada moja deca u Beogradu odu u bioskop sa prijateljima ja ne moram da brinem, dok bih u Njujorku veoma brinuo.
Da li postoji nešto što Vam je prešlo u naviku od “srpskog načina života”?
Definitivno ne bih jeo toliko mesa da nisam u Srbiji, ali nemoguće je odoleti svim tim specijalitetima tradicionalne kuhinje. Riblja čorba je nešto što najčešće naručujem u restoranu.
Kako William Infante provodi slobodno vreme?
Uglavnom se bavim biciklizmom i odlazim na biciklističke ture. Nemam vremena za noćni život ali svakako posećujem restorane. Čest sam gost restorana “Zaplet”.
Kao pasionirani biciklista vozili ste mnoge ture kroz Srbiju. Kako ste dožveli našu zemlju posmatrajući je sa svog dvotočkaša?
Toliko je divnih prizora koje možete videti kada biciklom obilazite Srbiju. Sela, planine, ravnica na severu… UNDP je nedavno podržao turu “Biciklom po Banatu” u kojoj sam i učestvovao.
Fasciniran sam prirodom, tim kontrastima žutih suncokreta, zelenih polja, plavog neba, reka… Zaista fatnastično! Videti neku zemlju sa bicikla je možda i najbolji način da se ona doživi.
Da li postoji nešto što će vam nedostajati kada jednog dana napustite našu zemlju?
Nedostajaće mi dragi ljudi i lepa mesta.
