Kada smo stigli u Makiš gde je predviđen start regate, pomislili smo da smo zalutali jer na putu nismo sreli nikoga. Međutim, ubrzo nam je tabla na koj je pisalo „Beogradska regata“ pokazala da nismo pogrešili. Kad smo ugledali posade kako uz glasnu pesmu i smeh spuštaju svoje čamce u reku shvatili smo – biće ovo dan za pamćenje.
Oni koji nisu imali pravi brod bili su dovoljno maštvoiti i napravili ga sami. Za upravo jednim takvim improvizovanim splavom okrenuo se svaki učesnik Regate. Napravljen od velikog broja plastičnih flaša, na površini je imao četiri kofe okrenute naopačke umesto sedišta za veslače. Jedino su vesla bila prava.
Za sve prisutne, posada ovog „čuda“ u startu je bila najoriginalnija, ali kako organizator bira najveseliju konkurencija je bila poprilično velika – Beogradska regata još nije ni počela, a svi učesnici su uveliko pevali i plesali.
A kako i ne bi kada smo, odmah po ukrcavanju na „Topčiderku“, za miksetom zatekli DJ-a koji nam je obećao da ćemo toga dana svi đuskati na vodi. Uz prve taktove muzike i vodetilji sa TDI radija najavili su početak regate. Sa oko pedeset brodova usledile su ovacije, posade su poskočile, podigle vesla u vazduh i mašući jedni drugima započeli zabavu…
Do cilja regate, kod kupališta na Adi Ciganliji, ima 6.5 km to jest tri sata vožnje i veslanja. Nama su ti sati proleteli kao jedan.
„Topčiderka“ je izgledala kao pokretna bina na vodi sa koje odleže muzika, a posade nisu znale da li bi pre veslale ili se veselile. Beogradska regata i atmosfera na njoj su se zahuktavale. Već u početku su se po veselosti, bučnosti i nasmejanosti izdvojila dva broda: „Kobre” sa starijom i „Ris‟ sa brojnijom i mlađom posadom.
Kružili su oko našeg broda pozivajući nas u svoje čamce – da osetimo tu borbu sa rekom koja njih toliko ispunjava srećom. Kada su poskakali u reku poželeli smo da zanemarimo sve i krenemo za njima u smaragdne savske talase.
Predeo kojim se Beogradska regata kretala iznenadio nas je lepotom. Dužinom čitave obale, i novobeogradske i makiške, poređale su se preslatke splav-kućice, mali rajevi za odmor i uživanje na rubovima prestonice Srbije. Mnoge od njih tako su aranžirane da su izmamile čežnjive uzdahe svih na brodu, a ljudi koji su se zatekli na njihovim terasicama nad Savom nisu propustili da pozdrave Beogradsku regatu.
Pola sata pre cilja, kod Ade Međice, odvojili smo se od ostalih učesnika regate koje smo potom dočekali na cilju, iscrpljene od veslanja, pevanja i plesanja.
Epitet najveselijeg dobio je brod „Ris‟, a njegovi „mornari‟ znali su to da proslave.
„Ovo je naša treća Beogradska regata. Ovo je predivno iskustvo, toliko je pozitivne energije i dobre zabave danas na Savi. Svake godine nam se priključuje sve veći broj ljudi, tako da jedva svi stanemo u brod,‟ rekla je za Serbia.com Tanja Tomić, članica posade broda „Ris‟.
Ni „Kobre‟ nisu ostale razočarane, a vožnju na Regati posvetili su posebnoj devojci koja je Srbiji donela veliku radost prethodnih dana. „Vozili smo danas samo za Milicu Mandić, našu zlatnu olimpijku,‟ rekao nam je Rade Paštar sa broda „Kobre‟.
Nakon Regate, u borbi čamcima „jedan na jedan‟ nastavila se zabava u vodi. Sa obale se bučno navijalo, a pobedio je „Alfa tim 1‟.
Kasno popodne “Beogradska regata” zatvorena je turnirom u odbojci na pesku. Regata se tokom poslednje četiri godine svrstala uz rame najvećim atrakcijama glavnog grada i postala veliki izazov svim zaljubljenicima u život na vodi.