Glavni grad Srbije je vekovima inspirisao mnoge umetnike, a od ovog oktobra biće bogatiji za prvi dugometražni film posvećen njemu, mladog autora Borisa Malagurskog, srpsko-kanadskog scenariste, režisera, producenta i montažera. Pred premijeru koja se održava 19. oktobra u Sava Centru, Boris za portal Serbia.com govori o tome šta ga je podstaklo da napravi film „Beograd sa Borisom Malagurskim“.
Domaćoj i stranoj publici poznat po dokumentarnim filmovima „Kosovo, možete li zamisliti?“ i „Težina lanaca,“ mladi srpski reditelj je svoj treći film posvetio Beogradu, gradu svoje duše, želeći da celom svetu kaže: „Rat je prošlost, a Beograd je postao rastuće turistička destinacija u Evropi“. Autor prvog dugometražnog dokumentarnog filma o srpskoj prestonici podelio je sa nama svoje viđenje današnjeg Beograda, njegovu autentičnu atmosferu, otkrio nam svoja omiljena mesta u Beogradu kao i čime ovaj grad svakodnevno osvaja…
Deo života si proveo u Kanadi. Da li je nostalgija podstakla u tebi želju da svetu predstaviš glavni grad svoje zemlje kroz film?
U Kanadi su me mnogi ljudi pitali odakle sam. Nakon što bih rekao da sam iz Srbije, najčešće pitanje je bilo: „Da li je tamo još uvek rat?” Želeo sam da filmom o Beogradu dam odgovor na to pitanje – rat je davno prošao, a glavni grad Srbije je postao rastuća turistička destinacija u Evropi. Ne bih rekao da se tu radilo o nostalgiji, jer mi nije falila Srbija kakva je nekad bila – želeo sam da svetu predstavim Srbiju onakvom kakva je danas i da našim ljudima ponovo probudim ljubav prema otadžbini u nadi da ćemo svi zajedno da promovišemo ono što valja, a menjamo ono što ne valja.
Šta te je navelo da snimiš film baš o Beogradu, s obzirom na to da si odrastao u Subotici?
Subotica će uvek biti moj rodni grad, ali Beograd volim iz dubine duše. Sa jedinstvenom kulturom i tradicijom, toplim i gostoljubivim ljudima koji su uvek spremni da pomognu, izvanrednim noćnim životom, sadržajnim muzejima, odličnom hranom, Beograd je dragulj ove zemlje koji moramo da predstavimo svetu u što boljem svetlu. Svakako, naša prestonica je često odskočna daska za posete mnogih drugih destinacija po Srbiji, tako da mi je cilj bio i da turiste primamim Beogradom, nakon čega će, siguran sam, poželeti da posete i ostale krajeve naše predivne zemlje.
Film je prvenstveno namenjen stranoj publici, ali i domaćoj javnosti. Kada sam puštao film prijateljima koji su rođeni Beograđani, iznenadili su se koliko ima zanimljivosti o njihovom gradu koje nikad do sada nisu čuli. Uveren sam da je našim turističkim atrakcijama potreban dobar „PR“ kako u svetu, tako i u zemlji – da prestanemo da kukamo kako ništa ne valja, već da se ujedinimo oko onoga što valja i da dalje gradimo bolje društvo za sve nas.
Da li misliš da si uspeo da filmom obuhvatiš sve znamenitosti i atmosferu glavnog grada?
Nemoguće je obuhvatiti sve znamenitosti, ali sam se svakako trudio da dočaram atmosferu naše prestonice kroz priče iz istorije i sadašnjosti. Verujem da će posle filma ljudi prilaziti da mi kažu da sam mogao još nešto da ubacim, što je njima važno za priču o Beogradu, ali to će me mnogo radovati, jer će, nadam se, inspirisati ljude da sami promovišu ono što misle da je važno i to će doprineti celokupnom naporu da se menja slika građana širom sveta o našoj prestonici, našoj zemlji i našem narodu.
Da li imaš svoj „skriveni kutak”, omiljeno mesto u Beogradu?
Saradnica na filmu Teodora Stanišljević je jednom rekla da bi volela da je Beograd toliko mali da može da ga zagrli. Otprilike se tako i ja osećam, teško je odabrati jedno omiljeno mesto, jer je čitav grad neverovatan i svaki deo ima svoju posebnost.
Gde vodiš svoje prijatelje iz inostranstva kada posete Beograd?
Zavisi od interesovanja mojih prijatelja, ali svakako ne propuštam da ih odvedem do Kalemegdana, odatle počinje priča o istoriji naše prestonice, pa se šetamo do Knez Mihailove, da osete lepotu Beograđana i požele da i oni šetaju ulicama grada svakog dana. Naravno, uvek odlazimo i do Hrama Svetog Save i objašnjavam da je naša mana što često ne završavamo ono što započnemo, ali i to što imamo je i te kako lepo i inspirativno. Oduševljava ih i naša hrana, znam da posle posete Beogradu mnogi traže srpske restorane u svojim gradovima da nastave da jedu Karađorđevu šniclu ili ćevape u kajmaku. Pored još mnogih mesta gde ih vodim, svakako uveče, ako je leto, odlazimo i na splavove, to je uglavnom iskustvo koje nikad ne zaborave. Osim ako mnogo popiju, onda se malo teže sete provoda, ali zadovoljstvo ne izostaje!
Pet razloga zbog kojih bi trebalo posetiti Beograd.
Ima ih milion, ali glavni su svakako – gostoljubivi i prelepi ljudi, neverovatno ukusna hrana, najbolji noćni život na svetu, muzeji i arhitektura zgrada sa veoma zanimljivim istorijskim i kulturnim nasleđem i, naravno, da mogu da odu kući i kažu „I ja sam Beograđanin!“
