Mileševski „Beli anđeo“ bio je među prvim kadrovima koji su predstavili Evropu Severnoj Americi u prvom satelitskom prenosu video signala između dva kontinenta, 1963. godine.

Evropljane je tokom 20. veka očarao lik “Belog anđela” – Arhangela Gavrila koji, obučen u beli hiton, raširenih krila sedi na kamenu i mironosicama (ženama koje su nosile mirisno ulje s namerom da njime pomažu mrtvo telo Hristovo) pokazuje na prazan Hristov grob ukazujući na njegovo vaskrsnuće. Svoju zadivljenost freskom Evropom su proneli putopisci uzdižući je čak iznad Đotovih dela.

Pre pedeset godina, u prvom satelitskom video pozdravu Evropljana Amerikancima freska “Belog anđela” simbolisala je Evropu i mir među kontinentima. Isti signal je nešto kasnije poslat i u kosmos prema mogućim vanzemaljskim oblicima života.

Nadaleko poznati „Beli anđeo“ deo je kompozicije „Mironosice na Hristovom grobu“ koja se smatra jednim od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Nju su, kako se veruje, naslikali nepoznati Grci u 13. veku na južnom zidu zapadnog traveja crkve Vaznesenja Hristovog manastira Mileševa, koji je danas pod zaštitom UNESCO organizacije.

Zapitaćete se, zbog čega su Evropljani otkrili ovo remek-delo tek sedam vekova kasnije?!

Naime, tokom turskih razaranja manastira, mileševske freske su pretrpele znatna oštećenja, pa su zbog toga obnavljane u 16. veku. Međutim, upravo tada je preko čuvene kompozicije „Mironosice na Hristovom grobu“ naslikana druga freska, pa je „Beli anđeo“ bio sakriven od javnosti sve do 20. veka kada je urađena restauracija crkve. Tada je uklonjena nova (gornja) freska, a vekovima skrivan beli hiton Arhangela Gavrila bljesnuo je u svoj svojoj umetničkoj i duhovnoj lepoti.

Freska “Beli anđeo” je rađena slobodnim i širokim potezima, rukama ljudi koji su imali istančan osećaj za boju i moć da četkicom dotaknu ljudsku dušu. Možda je i najlepši opis osećanja koje izaziva ova freska dao srpski Vladika Nikolaj Velimirović: „Gledanje “Belog anđela” ravno je molitvi!“

Beli Andjeo Mileseva Monastery

Manastir Mileševa potiče iz 13. veka i jedan je od najznačajnijih srpskih manastira u kome je bio sahranjen Sveti Sava, srpski princ zaslužan za autokefalnost srpske crkve, njen prvi poglavar i zakonodavac, sve dok njegove mošti nije spalio turski Sinan-paša (1594. godine) u Beogradu. U Mileševi je sahranjen i kralj Stefan Vladislav, čija je Mileševa zadužbina.

Freske Mileševe predstavljaju najveće domete kako slikarstva u Srbiji, tako i slikarstva tog doba u Evropi, pa je zbog svoje celokupne vrednosti manastir zaštićen od strane organizacije UNESCO kao svetsko kulturno dobro.

U svetskoj “kulturnoj bašti” Srbija ima svoje “retke biljke”, veliko kulturno nasleđe jedinstveno po svojoj vrednosti i lepoti, a čin predstavljanja Evrope “Belim anđelom” samo je jedan od dokaza da je naša zemlja u svakom smislu važan deo Starog kontinenta.

Tags

Beli anđeoEvropaFreskeMileševaUNESCO

Comments are closed.

Related Articles