On je rekao da Srbija temi energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energija pridaje najveću pažnju, jer klimatske promene, koje su prouzrokovane decenijama industrijskog razvoja po svaku cenu, izazivaju elementarne nepogode širom sveta sa velikim brojem žrtava.
Atić je naglasio da je zbog toga važno staviti energetsku efikasnost i obnovljive izvore u prioritete, a smanjenje zagađivača “obeležiti” kao posao koji mora zajedno da se realizuje.
Cilj Srbije je, kako je istakao, da do 2020. poveća udeo obnovljivih izvora energije na 27 odsto, dodajući da je mnogo toga urađeno, ali i da mora još mnogo da se uradi, da se mnogo više uloži i iz neke frazologije političkih parola koje se koriste što po predizbornim kapanjama, što radi opravdavanja raznih konferencija i troskova, treba preći na svakodnevni rad.
„Ova vlada je zaista ta pitanja razumela na taj način i neke iskorkake je napravila. Nisu to krupni koraci, ali su sigurni koraci koji vode u pravom smeru, da počnemo da cenimo život na ovoj planeti i deci i generacijama koje dolaze ostavimo održiv svet “, naglasio je Antić.
On je podsetio da je Srbija prva država Energetske zajednice koja je usvojila Treći energetski paket i koja je zaista napravila konkretne stavri u pravcu energetske efikasnosti.
„Kada su obnovljivi izvori u pitanju zakonodavni okvir je urađen, a režultat toga je činjenica da smo u kratkom vremenskom roku u Srbiji dobili 63 Megavati iz obnovljivih izvora energije, pri čemu najveći deo dobijamo iz mini hidro-elektrana, solarnih elektrana, a manji iz vetroparkova. Nalazimo se u finalnoj fazi pravno tehničke redakcije usklađivanja sa našim zakonodavnim okvirom. Do kraja ove godine počinje izgradnja velikih vetroparkova sa snagom preko 480 Megavati“, najavio je Antić.
Novi vetroparkovi, kako je rekao, naći će se na mreži već krajem 2018, početkom 2019.
U narednih par nedelja, prema njegovim rečima, biće stavljen u mrežu manji vetropark snage od 6,6 Megavati.
„Naš potencijal biomase je veliki i neverovatno neiskorišćen, imamo potencijal od 3,3 miliona tona ekivalenta nafte. Imamo nameru da nastavimo da koristimo potencijal biomase“, poručio je ministar.
On je ukazao da je namera da se radi na daljoj uštedi energije, podsećajući da je 2014.Srbija ostvarila uštede od 100.000 tona ekivalenta nafte.
„To nije spektakularan rezultat, ali je značajan korak i povećavaćemo uštede iz godinu u godinu“, naglasio je on.
„Uveli smo instituciju energetskog menadzmenta, sa idejom da kod velikih potrošača uvedemo svest da uvede energetski bilans. Svaka jedinica lokalne samouprave ima obavezu od ove godine da ima jednog čoveka koji će s ebaviti samo tim poslom. Taj čovek, kroz prepoznavanje slabih tačaka, treba da obezbedi da lokalna samouprava ne baca energiju. Doneli smo čvrsto odluku da nećemo da bacamo energiju“, istakao je Antić.
On je rekao da su naše velike energetske kompanije spoznale da treba ulagati velika sredstva u tu oblast, te naveo primer EPS koji je u poslednje tri godine uložio više od 200 miliona evra u izgradnju elektrofiltera u svojim pogonima.
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman istakao je da su svi svesni da rezerve fosilnog goriva na zemlji nisu neisrcepne, a i da svi osećamo posledice klimatskih promena i slažemo se da treba da delujemo.
On je naglasio da je neophodno da se na međunarodnom nivou izglasa zajednički postupak, jer klimatske promene se ne zaustavljanju na nacionalnim granicama.
Zajedno sa držzavama članicama EU Nemačka je, prema njegovim rečima, postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emiisije gasova na efeketar staklene bašte.
Potrebno je, kako je dodao, više koraka za održivo rešenja u borbi protziv klimatskih promena.
„Energetska tranzicija ‘Energiewende’“ je odgovor Nemačke, a ona nije samo politički projekat, već projekat veka sa ciljem da s eu budcuhnosti obezbedi da snabdevanje energijom u Nemačkoj bude održivo i efikasno. Nemačka vlada ima funkciju prethodnice u međunarodnoj zajednici. U svetu se sa velikim interesovanjem prati kako Nemačka primenjuje svoj plan“, kazao je Ditman.
Svaki napredak je, prema njegovim rečima, prvobitno povezan sa investicijama, pa tako i energetska tranzicija zahteva finansijsku, naučnu i ekonomsku korist.
„Ubeđen sam da odgovorno, ekološko i održivo snabdevanje energijom nije samo naša dužnost u borbi protiv klimatskih promena, već pruža i ogromne ekonomske mogućnosti“, kazao je on otavrajući putujuću izložbu „Energiewende“ iz Berlina, koja ima premijeru na „Renexpo“, a predstavlja interaktivno iskustvo u obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.
Zamenica ambasadora Holandije u Srbiji Mariel van Mitenburg istakla je da energetska efikanost zahteva više izvora, kao i veću brigu o žzivotnoj sredini.
Energetska efikasnost je prioritet holandskog predsedavanja EU, navela je ona.
Van Mitenburg je kazala da je veliki broj holandskih kompanija prisutan na Sajmu, što pokazuje koliko je ovo važna tema.
Stalni koordinator UN i predstavnik UNDP u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano ukazala je na aktivnosti svetske organizacije u Srbiji u podršci na polju energetske efikasnosti.
Kroz sajamski program tokom dva dana biće predstavljen kompletan pregled regionalnih potencijala, projekata, zakonodavstva i novosti.
Na sajmu učestvuju izlagači Iz 17 zemalja, a svoje učešće na konferenciji je najavilo više od 400 ljudi.
Za lični doprinos u oblasti obnovljivih izvora energije, efikasnosti energije i zaštite životne sredine priznanje je dobio vlasnik portala „Đubretarac“ Miroslav Premović, za izvanredno tehnoločko dostignuće Nikola Nikačević iz EON plusa, dok je nagradu za izvanredno međunarodno dostignuće na području Zapadnog Balkana dobila kompanija „Vegšajd GmbH“.
Izvor: Tanjug