Beogradska šaka: Prva bionička ruka

U vreme kada svet još nije slutio koliko će robotika promeniti živote ljudi, u jednoj laboratoriji u Beogradu nastajala je inovacija koja će postati prekretnica u istoriji biomehanike. Na Institutu „Mihajlo Pupin“, krajem 1960-ih, stvorena je prva funkcionalna bionička šaka sa svih pet prstiju — čudo tehnologije poznato širom sveta kao Beogradska šaka.

Pupinov institut – mesto odakle je započela futuristička vizija

Tim mladih naučnika predvođen profesorom Rajkom Tomovićem ušao je u nepoznato polje humanoidne robotike u trenutku kada nije postojala gotovo nikakva prethodna praksa. Jugoslavija je bila zemlja u usponu, ponosna na svoju industriju i nauku, ali niko nije mogao da očekuje da će baš Beograd postati svetski centar bioničkih inovacija.

Tomović i saradnici imali su cilj koji je, za to vreme, delovao pokretljivo samo u naučnoj fantastici: stvoriti veštačku ruku koja se ne ponaša kao mehanička, već kao produžetak ljudskog tela.

Beogradska šaka – pet prstiju, taktilni senzori i mioelektrika

Ono što je ovu protezu izdvojilo iznad svih svetskih rešenja iz tog vremena jeste njena kompleksnost i prirodnost pokreta.

Ključne inovacije Beogradske šake:

Pet potpuno funkcionalnih prstiju, nezavisno pokretanih.
Ugrađeni taktilni senzori, koji su registrovali dodir i pritisak.
Mioelektrični sistem upravljanja, koji je detektovao signale sa preostalih mišića korisnikove ruke.
Više tipova hvata – od preciznog hvatanja sitnih predmeta do snažnog obuhvata.

Za razliku od tadašnjih proteza koje su imale dve „kandže“, Beogradska šaka mogla je: da uhvati čašu, da nežno pridrži lomljiv predmet, da obavi složene pokrete celom šakom ili samo jednim prstom. To je činilo jugoslovensku bioničku šaku najnaprednijim rešenjem na svetu.

Odmah nakon predstavljanja, naučni krugovi u SAD-u, Japanu i širom Evrope počeli su da proučavaju ovo čudo iz Beograda. Postoje zabeleške da je NASA analizirala principe konstrukcije, dok su japanski istraživači otvoreno govorili o presudnom uticaju ovog projekta na svoje prve humanoidne robote.

Jugoslavija je time dokazala da može da stane rame uz rame sa najrazvijenijim državama sveta.

Srbija – kolevka robotike na Balkanu

Institut „Mihajlo Pupin“ bio je više od laboratorije: bio je simbol naučne renesanse jedne zemlje. Pored bioničke šake, ovde su nastali i prvi industrijski roboti u Jugoslaviji, manipulatori za fabrike i pionirski sistemi kibernetike.

Zato ne čudi što mnogi stručnjaci i danas govore da je Srbija kolevka robotike u ovom delu Evrope – i da je Beogradska šaka bila njen prvi veliki podvig.

Zašto je priča ponovo važna danas?

U doba veštačke inteligencije i savremene bionike, priča o Beogradskoj šaci vraća fokus na činjenicu da je Srbija već jednom bila nekoliko decenija ispred sveta.

Ovo je priča o znanju, hrabrosti i inovaciji — priča koja zaslužuje da se ponovo ispriča i da inspiriše novu generaciju naučnika.