Sve je počelo pre nešto više od tri decenije, kada je nekoliko domaćinstava odlučilo da krene sa proizvodnjom malina. Tada, naravno, niko nije znao da će 30 godina kasnije Srbija dospeti u sam vrh svetskih proizvođača ukusnog crvenog voća. Niko nije mogao da nasluti da će o specifičnom ukusu njihovih malina pričati ljudi iz cele Evrope, a u opojnom mirisu uživati stanovnici Azije.
Takođe, bilo je nezamislivo da će se prepoznatljivoj crvenoj boji srpskog proizvoda diviti čak i Amerikanci. Ipak, to se dogodilo. Maline su vremenom postale jedan od najjačih srpskih brendova.
Srbija je u 2015. godini izbila na prvo mesto u svetu po proizvodnji maline. Sa oko 100.000 tona koliko je do kraja godine izvezla, Srbija je uspela da “potuče” dosadašnje lidere Poljsku i Čile.
Odgovor na pitanje kako su srpske maline uspele da se probiju u sam svetski vrh i zbog čega su one toliko posebne, prilično je jednostavan.
Za jedinstveni ukus i prepoznatljivi miris srpskog “crvenog zlata” zaslužno je plodno i kvalitetno zemljište, ali i proizvodnja u malim patrijarhalno-porodičnim zasadima. U Srbiji se, ručnom berbom, godišnje dobije između 80 i 100 hiljada tona najukusnijih malina.
Sinonim za kvalitet i prefinjen ukus, kod nas ali i u svetu, je ariljsko-srpska malina. Ovo malo mesto smešteno je u planinskom delu zapadne Srbije i odlikuju ga izuzetna prirodna bogatstva. Pored blizine Zlatibora, Arilje presecaju i slivovi reka Moravice, Velikog Rzava i Malog Rzava, a ubraja se i u najčistije i najzdravije sredine u Srbiji.
U Arilju se od 2012. godine održava manifestacija “Dani maline”. Događaj ima za cilj promovisanje proizvodnje ovog voća, a prate ga sadržaji poput izbora za najslađi kolač od maline, najlepši suvenir na temu maline, izbor za najslađu malinu itd.
Zbog svega toga, Arilje je destinacija sa najvećom koncentracijom zasada, najvećim prinosima, najvećom hladnjačom na svetu, najboljim kvalitetom i posebnom kulturom gajenja ovog voća. Ovde se gotovo celokupno stanovništvo posvetilo samo jednom cilju – uzgajanju najlepših, najukusnijih i najzdravijih malina na svetu. I što je najbolje od svega – odlično im ide!
O lekovitim i blagotvornim svojstvima malina se sve više raspravlja. Naime, sve su popularnije tvrdnje da konzumiranje ovog voća može da zaustavi širenje raka pluća, usne duplje, jednjaka, krvnih sudova, prostate, grlića materice itd. Sa ciljem da se ispitaju efekti malina na zdravlje ljudi, pokrenute su mnogobrojne studije i istraživanja.
Ono što je za sada sigurno, jeste da su se pojedini sastojci ove voćke pokazali kao veoma blagotvorni u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja. Pored toga, u ukusu srpskih malina ćete beskrajno uživati!
Pa, dobro. Možda ne baš cela. Ali, činjenica je da bi voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovog proleća trebalo da rodi i u mestima u kojima ranije nije. Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a broj malinjaka u zapadnoj Srbiji je takođe u porastu. Razlog leži u ogromnoj potražnji i interesovanju za “crvenim blagom” Srbije.
Godine iskustva omogućile su srpskim malinarima da razviju specijalne tehnike za uzgajanje malina. Redove malina isprva podržavaju samo dve čelične žice. Kada biljka poraste, malinari prave podršku za grane maline od običnog konopca koji je zategnut pomoću stubova od ukrštenih lestvica. U rano proleće čeka ih pozamašno orezivanje, a đubrenje i okopavanje takođe zahteva dosta rada i truda, iako se veliki deo posla danas obavlja pomoću kultivatora.
Naime, ljudi sa svih strana sveta odlučni su da uživaju u čarima srpskih malina. Tako se iz godine u godinu beleži porast broja hektara pod zasadom ove voćke ali i broj proizvedenih tona malina.
Još uvek niste degustirali maline iz Srbije? Tu grešku što pre morate ispraviti! Iako su same po sebi veoma ukusne i dovoljne da se lepo zasladite, naša je obaveza da vam predstavimo nekoliko specijaliteta koji se pripremaju upravo od ovog čarobnog voća. U Srbiji je to, pre svega, slatko od malina. Ukoliko se nađete u prestonici ovog voća, pomenuti domaći slatkiš nikako ne odbijajte!
Tu je i čuveni džem od malina, ali i sokovi i surupi na “100 načina”. Ljubitelji torta i kolača, budite bez brige! Domaćice iz Srbije vične su i u pripremi ovih vrsta slatkiša, kao i mnogobrojnih pita, voćnih salata pa čak i sladoleda od najslađih, crvenih malina.
Sada znate šta obavezno morate dodati na vašu “listu stvari koje morate uraditi i probati u Srbiji”!