Deo uzane pruge koja je nekada preko brda, mostova i nepristupačnih predela neopisive lepote, spajala Evropu sa Jadranskim morem, danas je jedinstvena turističko-muzejska železnica. Nepunih pedeset godina se kroz ove brdovite krajolike i planinske useke probijao čuveni „Ćira“, ostavljajući za sobom miris dima i prepoznatljiv „ćihu, ćihu, ćihuhu“ zvuk.
Napredak tehnologija i modernizacija železnica učinile su da ovaj legendarni voz koji je saobraćao od Beograda, do Dubrovnika i Zelenike, postane deo istorije i slatka uspomena onih koji su imali priliku da sa njim putuju.
Ipak, sećanje na „Ćiru“ i jedinstvenu vožnju uskom prugom nekim od najlepših predela Srbije, ni vreme a ni modernizacija nisu mogle da izbrišu.
Kao što su se ljudi te davne 1974. godine plakajući opraštali od voza koji ih je verno prevozio na željenu stanicu, tako se i posle dvadeset godina javila želja da se bar jedan njegov deo oživi i oseti minuli duh prošlosti.
Tada se Šarganska osmica vratila u život, a još jedno predviđanje čuvenog kremanskog proroka Mitra Tarabića obestinilo. „Proći će dosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo, njime do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, serbez odmora i uživancije“, govorio je poznati Tarabić krajem 19. veka.
Danas je upravo tako. Iako prugom koja ocrtava savršenu osmicu više ne krstari „Ćira“, zvuk parne lokomotive i miris dima i dalje ispunjavaju čist planinski vazduh. Glavni „krivac“ za to je voz „Nostalgija“, koji tri puta dnevno prevozi radoznale putnike od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi. Tako se veseli žamor uzbuđenih putnika ponovo širi vagonima čije klaparanje odjekuje mirnim brdskim predelima.
Šargansku prugu ili deonicu između Užica i Vardišta, počela je da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921. godine. Prvi voz je prošao novom prugom 25. januara 1925. godine, a ova pruga je imala veliki ekonomski, politički i vojno-strategijski značaj.
Romantična vožnja „Nostalgijom“ starije generacije vraća u minulu prošlost, a novim naraštajima pruža mogućnost da se upoznaju sa njenim malim, ali pažljivo očuvanim delićem. I tada deluje kao da se nije mnogo toga promenilo.
Drveni vagoni, bogatstvo i prirodne lepote ovoga kraja, podsećaju na davna vremena koja su obeležavale jednostavnost, povezanost sa prirodom i ljudima.
I ne samo to. Ukrcavanjem na ovaj voz proći ćete kroz dvadeset i dva tunela, preko pet mostova i savladati visinsku razliku od 300 metara i sve to na ukupnoj razdaljini od 15.440 metara. Očekuju vas i veličanstveni vidikovci i prizori od kojih zastaje dah. Impresivno, zar ne?
Šarganska pruga ime „osmica“ dobila je zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom idući preko brda u zavijenim krugovima u obliku broja osam. Jedna od najvećih atrakcija ove pruge je stanica Golubići, napravljena za potrebe filma režisera Emira Kusturice pod nazivom „Život je čudo“.
Razgledanje bujne prirode Mokre Gore i okoline ima bezbroj čari kako u letnjem, tako i u zimskom periodu. Na proleće ovde sve miriše na poljsko cveće i procvetalo zelenilo, a zimi se priroda ušuška pod debelim snežnim prekrivačem. Uzbudljiva vožnja „Nostalgijom“ predstavlja nezaboravno iskustvo, a na vama je da odaberete omiljeno doba za uživanje u njenim lepotama.
Park prirode Mokra Gora se nalazi na oko 210 km od Beograda i 290 kilometara od Niša, i do nje možete stići sopstvenim prevozom, autobusom i vozom.
Ukoliko na put krećete sopstvenim vozilom, iz pravca Beograda najbolje je poći magistralnim putem za Crnu Goru. Iz pravca Niša ka Mokroj Gori vas vodi put preko Kruševca, Kraljeva, Čačka, Požege, Užica i Zlatibora. Na Zlatiboru se račva put ka Novoj Varoši i ka Višegradu. Za Mokru Goru, skrećete na put ka Višegradu.
Ukoliko se odlučite za autobuski prevoz, iz svih većih gradova Srbije postoje redovne linije koje voze do Užica i Zlatibora odakle ćete morati da presedate na lokalni autobus ili taksi do Mokre Gore.
Vozom možete doći do Užica a zatim autobusom do Drvengrada.
Posetu Zlatiboru i zlatiborskom kraju, kao i mestu Čajetina gde možete prisustvovati tradicionalnoj manifestaciji „Pršutijada“ i probati neke od domaćih specijaliteta pripremanih po dobro čuvanim receptima.
Prošetajte nacionalnim parkom Tara i uživajte u lepotama jezera Zaovine i Perućca.
Ukoliko ste ljubitelj avanture, ne propustite da obiđete biser užičkog kraja – Stopića pećinu.