Još jedan slučaj zabeležen samo u srpskim analima i nigde više u svetu jeste da je jedan srpski kralj živeo isključivo od plate koju je za svoj “posao” dobijao od Vlade. Zvao se kralj Petar I Karađorđević i vladao je početkom 20. veka.
Taj period vezuje se za početak stvaranja građanskog društva u Srbiji, za nastanak demokratije, ali je iz njega ostala i priča o ministru finansija koji je odbio da odobri zajam jednom kralju.
Za udaju svoje ćerke, kralju Petru je hitno bilo potrebno 200.000 dinara.
Rešio je da traži pozajmicu od Laze Pačua, tadašnjeg ministra finansija, koji je odbio predlog da vladaru isplati ovu sumu, a da mu je kasnije odbije od plate.
Ovakvu svoju odluku je, kako priča kaže, obrazložio ovako:
“Ne može! Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi? – Zna se, Laza! Ili, političari nateraju kralja da abdicira. Ko će da plati dug? – Opet Laza”.
Zato je ministar finansija kralja savetovao da ode u banku i tamo podigne kredit, ali da tako nešto ne traži od Vlade jer ona nije tu da ispunjava želje vladara. Po priči savremenika, kralj Kralj Petar I Karađorđević se nije naljutio, a novac je zaista podigao u banci.