Cerska bitka

Nepovoljan strateški položaj, iscrpljenost balkanskim ratovima kao i znatno manja količina municije, nisu sprečili srpsku vojsku da izvojeva prvu i jednu od najslavnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, pobedu na Ceru. Ljubav prema otadžbini, složnost i hrabrost srpskih vojnika, kao i genijalni strateški plan generala Stepe Stepanovića, doprineli su da Kraljevina Srbija pređe iz strategijske odbrane u kontraofanzivu, i ostvari pobedu koja će zadiviti ceo svet.

Ispaljivanjem topovskih hitaca na Beograd u noći 28. jula 1914. godine, otpočela je prva austrougraska ofanziva na Srbiju. Te noći Beograd je nenamerno postao prvi evropski grad koji je bombardovan u XX veku. Sledećih osam dana Beograd nije spavao od metaka, vrisaka i straha koji se širio vazduhom. Ispostavilo se da je to je bio samo početak.

Na širokom prostoru zapadne Srbije, prva ofanziva autrougarske vojske trajala je do 24. avgusta. Austrougraska je glavninu svojih snaga koncentrisala na reci Drini odakle su 12. avgusta desantom započeli udarne operacije. Od tog trenutka, Cerskoj bitci su prethodila četiri dana žestokih borbi u Podrinju.

Znajući da je austrougarska vojska brojnija i bolje naoružana, srpska vojska je pretežno bila rapoređena u unutrašnjosti države, čekajući da se jasno ukažu potezi neprijatelja kako bi lakše preorjentisala jedinice na potrebna poprišta. Vrhovna komanda srpske vojske želela je da “kupi“ što više vremena kako bi se jače srpske snage prebacile na poprište borbe.

Zadatak zadržavanja neprijatelja imala je Treća armija. Pa iako je bila najmaloljudnija srpska armija, protivnik je tek nakon četiri dana žestoke i krvave borbe uspeo da pređe Drinu. I dok se austrougarska vojska bližila, general Stepa Stepanović je uveliko počeo pregrupisavanje srpske vojske.

Uočivši značaj Cera za izvođenje celokupne akcije, general Stepanović naređuje Kombinovanoj diviziji da još u noći između 15. i 16. avgusta ovlada vrhom Kosanin grad. Ali tu je srpsku vojsku čekalo još jedno iznenađenje. Delovi austrougraske 21. divizije su već bili tu. U olujnoj i mračnoj noći, oči u oči sa autrougarskim vojnicima Cerska bitka je mogla da počne.

Mnogi od zatečenih vojnika su bili na počinku i iznenađeni posetom srpske vojske, pa nije bilo teško odbraniti teritoriju. Međutim, vrlo brzo se razvila ljuta i ogorčena borba sukcesivnim pristizanjem vojske sa obe strane. U žaru noćne bitke kod Tekeriša, otpočela je jedna od najslavnijih pobeda srpske vojske, a do jutra austrougraska vojska je bila primorana na povlačenje.

Mir nije trajao dugo. Već sutradan, 16. avgusta bitka za osvajanje Cera se rasplamsala svom žestinom. U sudaru leve kolone srpske Konjčke divizije i leve kolone autsrougarske 21. divizije na severnim padinama Cera, ova udarna neprijateljska jedinica biva u potpunosti razbijena i onesposobljena za dalju borbu.

U Cerskoj bitki borilo se oko 180.000 srpskih i oko 200.000 austrougarskih vojnika. Vrhovni komandant srpskih snaga je bio prestolonaslednik princ Aleksandar sa načelnikom generalštaba vojvodom Radomirom Putnikom, general Stepa Steanović je komandovao Drugom armijom a Pavle Jurišić Šturm Trećom armijom. Na čelu austrougarskih snaga bili su general Oskar Poćorek i Liborius Riter fon Frank. Procenjuje se da je Austrougarska izgubila od 6.000-10.000 vojnika, da je ranjeno oko 30.000 i zarobljeno oko 4.500 vojnika. Srbija je imala od 3.000-5.000 poginulih i oko 15.000 ranjenih vojnika.

Павле_Јуришић_Штурм — General Pavle Jurišić Štrum

Za to vreme Konjička i Šumadijska divizija prvog poziva, vrlo veštim manevrima u rejonu Šapca i Mačve uspešno onemogućavaju spajanje i sadejstvo austrougarske Druge i Pete armije, kada je ova veza bila najpotrebnija za spasavanje 21. divizije na Ceru. U dolini Jadra, srpska Treća armija sa promenljivim uspesima odoleva napadima neprijatelja, sprečavajući njegov prodor ka Valjevu.

U toku 17. i 18. avgusta danonoćna bitka između cerske udarne grupe i austrougraske 9. divizije se nastavlja. 19. avgusta srpska vojska je konačno slomila otpor levog krila neprijateljeve Pete armije, ovladavši grebenom Cera i prinudivši i ovu diviziju na povlačenje. Tog i sledećeg dana austrougarskoj vojsci jedino je preostalo da se povuče preko Drine.

Završnim borbama od 21. do 24. avgusta kada je oslobođen Šabac i proteran i poslednji austrougarski vojnik iz Srbije, okončana je Cerska operacija potpunim neuspehom austrougarske vojske.

Pobedom u Cerskoj bitki, srpska vojska je pokazala ne samo iskustvo i veštinu, već i ogromnu hrabrost i odvažnost prema domovini. Činjenica da je to bila prva saveznička pobeda nad Centralnim silama u Velikom ratu, bitno je ojačala moral naše i savezničke vojske, podigla ugled Srbiji i dala joj snagu za bitke koje su tek bile pred njom.

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: “Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici (…) Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju”.

Tekst je podržan od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.