Posle osamnaest dana teške i neizvesne borbe na Kajmakčalanu, srpska vojska je uspela da otvori „Kapiju slobode“ i da pobedonosno krene put svoje domovine. Na volovskim kolima, po lošim putevima i nepovoljnim vremenskim uslovima vojnici nisu poneli samo ponos i slobodu, već i uspomenu na veliku pobedu koja im je omogućila povratak domovima-osmatračnicu sa vrha Kajmakčalana.
Danas je od kamenja sa Kajmakčalana napravljen jedan od najneobičnijih spomenika-osmatračnica koji se nalazi u Pionirskom parku. Ovaj spomenik predstavlja sećanje na veliku pobedu koju je srpska vojska izvojevala u Prvom svetskom ratu protiv Bugara na planini Kajmakčalan. Kako bi pobeda ostala zauvek zapamćena, srpska Vrhovna komanda odlučila je da u domovinu ponese kamenje sa vrha Sveti Ilija visokog 2.524 metara.
U samom srcu Beograda, na mestu gde je nekada bila bašta Starog dvora i gde su se mladi kraljevići Aleksandar, Tomislav i Andrej igrali rata, rekonstruisana osmatračnica stoji kao podsetnik na sva stradanja i žrtve koje je Srbija podnela u Velikom ratu. Kako se nikada ne bi zaboravili velikani koji su se hrabro borili za svoju otadžbinu, na osmatračnici su napravljene i spomen-ploče sa imenima svih srpskih generala koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu.
Kamena utvrda je prekrivena puzavicama i kamenjem, tako da što više podseća na originalnu osmatračnicu koja je srpskim vojnicima bila od velikog značaja u bici koja je ostala zapamćena po velikom broju žrtava koja je pretrpela srpska vojska i po nadmorskoj visini na kojoj je vođena. Mesingane spomen-ploče sa imenima svih generala koji su se hrabro borili u Velikom ratu čine centralni deo ovog nesvakidašnjeg spomenika.
Do 1944. godine Pionirski park bio je opasan visokim zidom i služio je kao bašta Starog dvora, a uklanjanjem zida park je predat na javno korišćenje i tada je započeta rekonstrukcija osmatračnice sa Kajmakčalana. Pored osmatračnice koja ovaj park čini posebnim i interesantnim kako za turiste tako i za stanovnike glavnog grada, lepotu i veliki značaj daju mu i mnoštvo retkih i zaštićenih biljnih vrsta.
Kulturno bogastvo ovog botaničkog parka, kako ga mnogi nazivaju, čine i statua čuvene srpske srpske skulptorke i slikarke Nadežde Petrović, kao i spomenik našem jedinom dobitniku Nobelove nagrade za književnost, Ivu Andriću. Mnoštvo zelenila, retkih stabala i biljaka, klupica za odmor i staza za šetnju čine ovaj park omiljenim mestom za razgledanje znamenitosti, šetnju i odmor.
Hrabrost, ljubav i želja za povratakom u domovinu dala je srpskim vojnicima snagu da osvoje „neosvojiv grad“, a njihova borbenost i požrtvovanost na skroman način ovekovečena je osmatračnicom u Pionirskom parku, ali i malom spomen crkvom (kapelom) na vrhu Kajmakčalana gde se nalaze lobanje mrtvih srpskih vojnika.
„Mojim div-junacima neustrašivim i vernim, koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi i ostaše ovde kao večni stražari na pragu otadžbine“, posveta Aleksandra Karađorđevića na spomen kapeli.
Bitka na Kajmakčalanu
Osvajanje Kajmakčalana je bitka na Solunskom frontu koja se vodila u Prvom svetskom ratu između Kraljevine Srbije i Kraljevine Bugarske. Da je Kajmakčalan bio značajna pozicija govore i nazivi: Bugari su ga zvali Borisov grad jer su mislili da je neosvojiv, a Srbija Kapija slobode jer su tu prvi put zakoračili u svoju zemlju. Bitka je vođena između 12. i 13. septembra 1916. godine.
KAJMAKČALAN
Putniče, stani! Ovde leže oni!
Gomile ove prah kraljeva kriju.
S kapom u ruci njima se pokloni,
I redom tako ižljubi ih sviju!
Iz ovih humka, iz hrnjage kama,
Gde truba svesti srca jaka svrsta,
Praznici slave granuli su nama
I mučenike skinuli sa krsta.
Ovde su večni, što vatrama žrtve
I bilom srca probudiše mrtve –
Srbine, stani! Ovde leže oni!
Ovo su naše lavre i oltari;
Njihovim svetlim sjajem se ozari,
I čelo svoje molitvom prikloni!
Aleksa Šantić
Foto 3: Wikimedia Commons, PetarM, under the Creative Commons Attribution 2.5 Generic license
Tekst je podržan od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
