Spoj nestvarnih meandara koje je priroda isklesala na najčudotvorniji način i najlepših boja kristalno čiste vode jezera Uvac, brzo će vas uvesti u čaroliju koju ovaj specijalni rezervat nesebično nudi. Zaboravite na probleme, oslušnite zvuke prirode i prepustite se čarima netaknutog prirodnog bogatstva…
Pre nego što je postao turistički značajan kompleks prirodnih kurioziteta Uvac je bilo samo ime zlatiborske i zlatarske reke koju karakteriše prelepi kanjon i duboko rečno korito. Reka Uvac prirodna je južna granica Zlatibora, koja izvire jugoistočno od planine Jadovnik i predstavlja glavnu pritoku Lima. Pri kraju svog toka Uvac je i prirodna granica između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Prelepom kanjonu reke posebnu draž daju uklješteni meandri Uvca. To su prirodne vijuge koje reka pravi godinama probijajući krečnjačke stene. Meandri reke Uvac nalikuju lavirintu i na nekim mestima prave skretanja pod uglom od 270 stepeni. Deluju nestvarno kao i sva dela strpljivih neimara od kojih je sama priroda ponajbolji.
Specijalni rezervat prirode Uvac nalazi se na teritorijama opština Nova Varoš i Sjenica i zauzima površinu od 7543 hektara. Najniža tačka rezervata je na 760, a najviša na 1322 metra nadmorske visine.
Osim reke i njenih meandara rezervat obuhvata i tri veštačka akumulaciona jezera: Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko. Ova jezera nastala su kao posledica izgradnje brana neophodnih za funkcionisanje hidroelektrana Uvac i Kokin brod što je dovelo do potapanja doline Uvca i nastanka ovih jezera.
Nepristupačan kanjon reke bio je idealna prirodna brana koja je dovela do toga da su oko Uvca izgrađeni brojni manastiri od velikog značaja za identitet ljudi iz ovih krajeva. Najpoznati su manastir Uvac i manastir Dubrava.
Nekada se ovde nalazio i čuveni manastir Janja, opevan u narodnoj epskoj pesmi „Miloš u Latinima“. Njega više nema, iako je reč o jednoj od najznačajnijih nemanjićkih građevina. Smatra se da se na njegovom mestu danas nalazi manastir Uvac.
Status „specijalnog prirodnog rezervata“ teritorija oko reke Uvac dobila je zahvaljujući jedinstvenim biljnim i životinjskim vrstama koje se ovde mogu sresti. Najznačajniji je Beloglavi sup, jedna od 140 vrsta ptica koje nastanjuju oblast rezervata i zaštitni znak uvačke doline.
Beloglavi sup je posebna vrsta orla lešinara koja je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem na teritoriji Srbije. Fond za zaštitu ptica „Beloglavi sup“ omogućio je stvaranje hranilišta na koja se iznosi uginula stoka i time omogućava opstanak i povećanje broja jedinki ove jedinstvene ptice kojih sada ima oko 300. Kao lešinar, Beloglavi sup ima ključnu ulogu u sprečavanju zaraze i lancu ishrane na teritoriji koju nastanjuje.
Osim Beloglavog supa, u klisuri reke Uvac može se sresti i suri orao, takođe retka i ugrožena grabljivica, kao i planinski puzgavac, buljina i vodomar. U pećinama se beleži veliki broj slepih miševa, a kuriozitet je i veliki broj vidri, vrste sisara koja se nalazi na Evropskoj crvenoj listi. Klisura je okružena šumama omorike i breze, a na bujnim livadama može se naći oko 50 vrsta lekovitih biljaka.
Naročitu draž rezervatu daje najveći kompleks pećina na tlu Srbije. Pećinski sistem u dolini Uvca dugačak je 6 hiljada kilometara i zajedno sa meandrima doprinosti tome da je Uvac jedan od najlepših krajeva u zemlji. Pećinski sistem odlikuje se kanalima u nekoliko nivoa, pećinskim ukrasima, sifonima i dvoranama.
Najpoznatije su Ušačka, Tubića pećina i Ledena pećina u zaseoku Ušak. Ukrasi u Ledenoj pećini su u obliku draperija i saliva i dostižu dužinu do deset metara.
Ulaz u pećine je često potopljen, ali se može prići čamcima. Naravno, lepote ovog skrivenog sveta rezervisane su za iskusne i hrabre avanturiste jer je veliki deo pećina neistražen i nepoznat.
Ukoliko je priča o rezervatu „Uvac“ privukla vašu pažnju i zagolicala vam maštu treba znati da je najbolje vreme za posetu posle maja. Tek tada veći deo rezervata, koji se mahom nalazi na visini iznad hiljadu metara, otopli i olista, pa prirodni fenomeni zablistaju u punom sjaju.
Blagovremeni kontakt sa lokalnom turističkom organizacijom omogućiće vam program sa vodičem, što je i jedini način da posetite sve što vredi videti u „Uvcu“ tokom jedne posete. Čuvarska služba pruža mogućnost vožnje čamcem, razgledanja meandara i posetu pećinskom sistemu koja ne može biti preduzeta na svoju ruku. Ukoliko želite ostati duže od jednog dana, smeštaj možete potražiti u nekoj od privatnih kuća u okolnim selima, a originalno rešenje može biti i kampovanje.
Kada ste ovde, ne propustite…
Da odete do Zlatibora i dopustite da vas očara jedna od najlepših planina Srbije. Ako odlučite da ostanete, ovde vas osim idiličnih pejzaža očekuje dobar noćni život i odlična tradicionalna kuhinja u okviru koje ne smete zaobići pršutu, kajmak, kiselo mleko i komplet lepinju.
Iz ovog kraja ne bi trebalo otići, a ne videti mesta kao što su: muzej na otvorenom – staro selo Sirogojno, Mokra Gora i Šarganska osmica kojom će vas provozati stari voz “Ćira”.
Ako se nađete ovde u julu, ne propustite Zlatiborski sabor trubača koji tradicionalno okuplja najbolje trubače iz zlatiborskog kraja i veliki broj gostiju iz zemlje i sveta, kao predtakmičenje za Sabor trubača u Guči udaljenoj 43 km od Zlatibora. Ovaj festival trube se takođe održava krajem jula.
U januaru se na Mokroj Gori održava Kustendorf, festival filma i muzike koji je osmislio poznati reditelj Emir Kusturica.
Ako ste ljubitelj dobrog mesa, a u ovom kraju se nađete sredinom januara, ne propustite “Pršutijadu“, koja se održava u zlatiborskom selu Mačkat.
Ukoliko želite da obiđete Uvac, turu možete zakazati OVDE.