„Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe“. Ovako se svojoj vojsci obratio feldmaršal Makenzen pred polazak na srpski front u jesen 1915.
August fon Makenzen, kome su bitke protiv Rusa na početku Prvog sveskog rata donele najviše vojno odlikovanje – Orden Crnog Orla, bio je veliki nemački vojskovođa ali i veliki čovek. Iako se borio protiv njega, cenio je srpski narod stavljajući akcenat na njegovu ljubav prema slobodi, a zbog počasti koju je dao palim braniocima Beograda ostao je upamćen kao svetao primer u istoriji ratovanja.
U poodmaklim godinama, tada već šezdesetpetogodišnjem, iskusnom feldmaršalu fon Makenzenu poverena je 1915. invazija na Srbiju. Već je ratovao protiv slovenskih naroda i znao je kakav ga otpor očekuje. Predvodio je vojsku sastavljenu od nemačkih, austrougarskih i bugarskih jedinica. Godinu dana pre toga, Beograd je već jednom bio osvojen, pa vraćen, tako da je i odbrana grada bila sinhronizovana i uvežbana. Odbranom grada je komandovao general Mihailo Živković.
Najžešći napadi išli su preko Ade Ciganlije i Dunavakog keja. Žestoko danonoćno bombardovanje Beograda pripremilo je teren za ulazak Makenzenove vojske i borbe u gradskoj sredini. Više od 100.000 projektila palo je tada na srpsku prestonicu pretvorivši je u predvorje pakla. Beograd je bio glavni cilj ofanzive na Srbiju pa je zato jednog srpskog vojnika napadalo četiri neprijateljska, a na pucanj jednog srpskog topa odgovaralo devet nemačkih i austrougarskih.
Jedan deo branilaca grada je bio raspoređen na improvizovanim barikadama, a drugi je uzvraćao paljbu kroz prozore podruma i suterena. Mnogo njih je dočekalo smrt pod teretom ruševina. Kad god bi austrougarska vojska bila zaustavljena na barikadama, sledila je žestoka artiljerijska paljba. I tako do centra grada. Žene su se borile zajedno sa muškarcima i pomagale im u odbrani. Ipak, fon Makenzenove jedinice bile su brojnije i bolje naoružane.
„Po ulicama leži poubijana stoka iz zaprega. Niko ih ne sklanja jer je varoš stalno pod vatrom. Ni pokojnike niko ne sme da nosi na groblje. Sahranjuju ih u dvorištima, po poljanama, utrinama. Život je neizdrživ i stanovništvo odlazi u unutrašnjost, ali i beg je rizičan. Danas oko 10 časova jedna porodica s decom i stvarima tek što je izbila na kragujevački drum raznesena je u komadiće“, zabeležio je krajem septembra slikar Bogosav Vojnović Pelikan, koji je 1915. bio jedan od 1.300 kaplara.
Posle više neuspelih protivnapada, srpskoj Vrhovnoj komandi 11. oktobra bilo je jasno da je bitka za prestonicu izgubljena. Trupe Odbrane Beograda povukle su se u noći 13/14. oktobra na liniju Avale ali sledeće noći neprijatelj je zaposeo i ove položaje. Tako je srpska prestonica i zvanično pala.
Iz poštovanja prema jedinstvu, hrabrosti i patriotizmu boraca palih u odbrani Beograda, feldmaršal Makenzen im je podigao spomenik na Topčideru. To je jedan od retkih primera u istoriji da je pobednik odao takvu počast neprijateljskoj vojsci. Na spomeniku je, na srpskom i nemačkom, ispisano: „Ovde počivaju srpski junaci“.
Ko je bio feldmaršal Makenzen?
August fon Makenzen rođen je 1849. u malom selu Lajpcigu, u Saksoniji. Iako se njegov otac nadao da će dobiti naslednika u porodičnom poljoprivrednom poslu, mladi August je 1869. posle završene gimnazije u Haleu dobrovoljno pristupio vojsci. Brzo je napredovao i dobijao činove. Pokušao je i da se vrati studiranju, ali ga je vojni život vukao. Zbog svojih sposobnosti, već 1873. postaje mentor mladom nemačkom prestolonasledniku Vilhelmu II. Kretao se u samom vrhu države, uz vladare i generale, ali je bio omiljen među svojim vojnicima zbog porekla koga se nije stideo. Čak i kao general, često je nosio uniformu svog matičnog Prvog Husarskog puka.
Tekst je podržan od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
