Sokobanja

Smeštena između dve planine, Sokobanja, pored brojnih izvora lekovitih voda, predstavlja i pravu vazdušnu oazu.

Legenda o lekovitoj vodi koju poseduje Sokobanja kaže da je gospodar Soko grada zadobio težu povredu posle pada sa konja, pa je, dok je ležao na zemlji iznenada čuo klokot vode i video sokola kako slomljeno krilo stavlja u vodu. Krilo se odmah zalečilo pa je velmoža odlučio da se okupa u kladencu, posle čega je ozdravio. Tako se pročuo glas o vodi koja isceljuje, a koja se nalazi u kotlini između planina Ozren i Rtanj.

Banju pominju razni umni ljudi iz prošlosti – Konstantin Filozof u biografiji despota Stefana Lazarevića, turski putopisac Evlija Čelebija, turski geograf Hadži Kalfa, Vuk Karadžić, putopisac Feliks Kanic…

Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji i jedna je od najposećenijih banja ove zemlje. Kroz vekove, Sokobanja je menjala svoj naziv – zvala se Balnea, Banja, Velika Banja, Aleksinačka Banja, Sokol Banja, a od 1859. godine dobila je ime Sokobanja po istorijskom Soko gradu, koji je srušen 1416. godine.

Jedinstveni položaj ove banje na padinama planine Ozren, i blizina planine Rtanj, doprinose njenim posebnim karakteristikama.

Banja je okružena prirodnim lepotama kakve su reka Moravica, Bovansko jezero, kao i najveći vodopad u Srbiji – Ripaljka. U blizini banje se nalaze brojna izletišta, ali i kulturne atrakcije i istorijski spomenici, kao što su srednjovekovni gradovi Soko grad, Bovan i Vrmdža. Nad banjom se uzdiže strma stena na kojoj je podignut Soko grad, kamena utvrda iz srednjeg veka.

U samom centru Sokobanje se nalazi Milošev konak koji je podigao knez Miloš Obrenović u 19. veku.

Takođe, tu je i staro tursko kupatilo, amam iz 15. veka. Čelebija piše da je “kupatilo vrlo impozantno, u dobroj građevini, s kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvanom i sobama za kupanje”. Ima i posebno kupatilo “samo za žene, sa toplom vodom u koju se ne može ući dok se prvo ne promeša sa hladnom vodom.” U banju su tada dolazili gosti iz Turske i Male Azije.

Sokobanja je bogata prirodnim lekovitim izvorima, odnosno termomineralnim vodama i gasom. Banja se odlikuje i čistim planinskim vazduhom i umereno-kontinentalnom klimom. Poznato je da je Sokobanja oduvek bila mesto za prevenciju i lečenje brojnih oboljenja.

Sokobanju ćete posetiti i zbog bogatog sportsko-rekreativnog sadržaja. Tereni za tenis, mali i veliki fudbal, košarku, zatim streljane i rekreativni centri, zadovoljiće sve vaše želje i potrebe za rekreacijom i aktivnim odmorom. Tu su i bogata lovišta na obroncima okolnih planina, a može se ići i na pecanje na Moravici, Bovanskom i Vrmdžanskom jezeru.

Posetiocima avanturističkog duha omogućeni su brojni planinarski izleti, kao i odlazak u pećine u blizini banje. Tokom godine u Sokobanji se održavaju i brojne kulturno-umetničke manifestacije, kao što su „Prva harmonika Srbije“, umetnička kolonija „Sokograd“ i „Banjsko kulturno leto“.

Danas je Sokobanja jedno od najposećenijih mesta u našoj zemlji i smatra se jednom od sedam najatraktivnijih turističkih destinacija u Srbiji.

Umirujuće dejstvo kontinentalne klime, visoka koncentracija kiseonika, ozona i negativnih jona u vazduhu, odsustvo aero zagađenja, malo magle i vetrovitih dana, prisustvo specifičnih elemenata u vazduhu i oligomineralnim vodama, predstavljaju Sokobanju kao idealno mesto za banjsko-klimatski tretman.

Gde je Sokobanja i kako do nje stići?

Veći gradovi u blizini Sokobanje su Aleksinac (30 km), Boljevac (27 km) i Knjaževac (47 km). Preko Aleksinca je Sokobanja povezana sa auto-putem E-75 Beograd–Niš, a njime i sa svim ostalim krajevima Srbije.

Niš se nalazi na svega 60 km od banje, a sa autobuske stanice u Nišu, česti su polasci prema Sokobanji. Beograd je udaljen od banje 240 km, i takođe postoji veliki broj polazaka ka njoj sa beogradske autobuske stanice.