Jovan Radomir je poznati novinar i voditelj Švedske nacionalne televizije. Domaća javnost pamti ga po saopštavanju rezultata glasanja na „Pesmi Evrovizije“ 2004. godine i kao autora stihova engleske verzije pesme „Molitva“ Marije Šerifović, koja je 2007. godine pobedila na tom takmičenju. Malo je poznato da je Jovan počasni ambasador Katrineholma – malog švedskog grada u kojem je odrastao. Gradonačelnik Katrineholma odigrao je presudnu ulogu i pomogao Jovanu da 2011. godine objavi prvo izdanje knjige „Moj Balkan“. Danas se drugo izdanje tog „autobiografskog kuvara“ nalazi na policama švedskih knjižara rame uz rame s kuvarima svetski popularnog Džejmija Olivera.
Balkan je prilično širok pojam – zašto si se odlučio da tako nasloviš svoju knjigu?
Jednostavno nisam želeo da se ograničavam. Pojam Balkana je poznat Šveđanima, a naša kuhinja nije samo srpska. Mađari, Rumuni, Makedonci, Grci… svi imamo sličnu tradiciju. Takođe, ovo je moj Balkan, u knjizi opisujem tradiciju naše regije, naše običaje, odakle nam dolazi hrana… „Moj Balkan“ je vrsta putopisa protkanog sećanjem na lepo detinjstvo. Iskoristio sam svoju popularnost kako bi Šveđani mogli da pogledaju jednu drugačiju sliku Balkana, pogotovo Srbije. Otvorili smo velika vrata ka ovoj regiji.
Fotografija rustične čuturice davno nestale Narodne radinosti, traktor made in Yugoslavia, tvoja kuća u Srpcu. Bila jednom jedna zemlja… Tako počinje tvoja priča.
Citirao sam Kusturicu, njegov naslov „Bila jednom jedna zemlja“ bio je idealan kao uvod u priču. Ja sasvim kratko opisujem staru Jugoslaviju, ali mi je bilo važno da napišem omaž lepoj zemlji koje više nema. Sarađivao sam s mladim beogradskim fotografom Bojanom Stanićem. Nas dvojica smo zajedno putovali mesec i po dana. Fotografisali smo hranu, ljude i predele. Želeo sam da Šveđani saznaju ko smo i šta smo i da istovremeno probudim nostalgiju kod naših ljudi.
Šta se sve nalazi na tvom meniju nacionalnih recepata?
Na početku dajem kratak opis sarme i objašnjavam kako se služi. Inače, svaki moj recept začinjen je s malo duhovitosti. Na meniju se nalazi leskovačka mućkalica, a fotografija je iz beogradskog restorana „Zaplet“. Želeo sam da pokažem kako tradicionalno jelo može biti moderno servirano. Dao sam recept za našu bosansku pogaču „kuruzu“. Pod naslovom „Jedno srećno prase“ napisao sam tekst o našim mangulicama, a uz neverovatne pejsaže Dunava, opisao sam način na koji se priprema „Šaran na šišu“. Dao sam recept za pasulj – army style – i oživeo ga pričom o mom služenju vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Opisao sam naše začine, a napravio sam i posebnu belešku o „vegeti“, koja u Švedskoj postoji dugo godina. Naravno, na listi recepata su ćevapčići, kajmak, ajvar, prebranac, peciva, slatkiši po receptima moje mama Mire i mojih tetaka.
Posebna poglavlja posvetio si Beogradu, vinima i rakijama našeg podneblja.
Napisao sam zbog čega toliko volim Beograd. Opisao sam kafanski život i tradiciju kafana, a poseban deo posvetio sam kafi s ratlukom koja se služi u najstarijoj beogradskoj kafani „Znak pitanja“. Nama je hrana važan ritual, a uz nju ide i piće. Uz osmeh mog ujka Boška predstavio sam naše rakije: šljivovicu, jabukovaču, lozovaču, orahovaču… i autentična vina: prokupac, smederevku…
Imao si promociju na Geteburškom sajmu knjiga. Kako je to prošlo i kakvi su ti dalji planovi?
Pre svega, želeo bih da ova knjiga doživi izdanje na srpskom jeziku, ali još nisam našao domaćeg izdavača. Promocija u Geteburgu bila je zapažena, kritike pohvalne. I za prvo izdanje na švedskom tražio sam podršku naših organizacija. Međutim, one u početku nisu videle dobro od toga. Imam ponudu za objavljivanje knjige na engleskom jeziku, ali mi je značajnije da knjiga izađe kod nas.
Jovan Radomir, dečak iz Srpca i Bajinaca, prošao je put „Iz sela do Grand hotela“. Negova knjiga „Moj Balkan – hrana i ljudi“ nudi ključ za razumevanje balkanskog mentaliteta. To je jedna topla priča o nama, a njen poseban začin su pažljivo udenuti detalji porodičnog sklada iz Jovanovog albuma odrastanja.
Autor: Milena Mihaljčić