Burek je najpopularniji doručak u Srbiji i jedino pecivo koje se peče u samo za njega specijalizovanim radnjama – buregdžinicama. U Nišu se održava jedino takmičenje u pravljenju bureka na Balkanu – Buregdžijada, a britanski Gardijan mu je dodelio peto mesto na listi najbolje brze hrane na svetu.
“Burek i jogurt!” najčešće se može začuti u pekarama širom Srbije, a u burekžinicama se samo postavlja pitanje: “Sa čime?” jer se u njima samo burek i pravi. Među slojevima kora koje vešte ruke burekdžija bacaju i razvlače kroz vazduh, mogu se naći sir, meso i zelje, a mogu se peći i bez ikakvog nadeva. Postoje i slatke varijante ovog jela, kao i pica-burek, ali se one baš i ne mogu nazvati “pravim burekom”.
Burek se jede topao, u svako doba dana, ali burekdžije kažu da je najtraženiji ujutru, posle prospavane ili neprospavane noći , pri povratku iz ludog noćnog provoda, na školskom odmoru, pred polazak na posao, burek je tu da vrati energiju telu budući da je veoma kaloričan.
Početkom 2012. godine, britanski list Gardijan, dodelio je bureku peto mesto na listi najbolje ulične hrane sveta.
Najveći i najmanji burek na svetu
Na “Buregdžijadi” u Nišu je 2011. godine napravljen burek od 200 kg, sa prečnikom od 2 m i smatra se najvećim burekom ikada napravljenim. Niški pekari su za ovaj, kako ga su ga prozvali “burek za Ginisa” utrošili 150 kilograma testa, 50 kilograma sira i 20 kilograma masti.
Na istoj “Buregdžijadi “ napravljen je i najmanji burek na svetu težak svega tri grama, a ispečen je u zatvaraču pivske flaše.
Prema prvom zapisu o bureku koji potiče iz 1498. godine, smatra se da je prvi burek u Srbiji napravljen u Nišu, a prvi buregdzija bio je Turčin Mehmet Oglu. On je mesio burek po propisima koji su važili u celoj tadašnjoj turskoj državi a odnosili su se na debljinu kore i vrstu materijala koji je morao da zadovoljava stroge kriterijume kvaliteta.
Dakle, burek potiče iz Turske, pa je i sam naziv pozajmljen od turske reči “böreği” koja se odnosi na sva peciva. Međutim, na Balkanu je ovo značenje suženo i odnosi se isključivo na srpsku ili bosansko-hercegovačku varijantu bureka.
Za razliku od srpskog bureka koji je okrugao, seče se na četvrtine a može biti od sira, mesa i zelja, bosanski burek je isključivo sa mlevenim mesom dok se tanke kore umotavaju, a isto jelo sa sirom zove “sirnica”, a sa zeljem “zeljanica”. Takođe, u Bosni i Hercegovini se za burek koristi mast biljnog, a u Srbiji uglavnom životinjskog (svinjskog) porekla.
Oba jela se takođe prave i u Hrvatskoj i Sloveniji, Makedoniji i Crnoj Gori gde su ih doneli uglavnom albanski i bosanski pekari. Ovo masno slojevito jelo od testa se na različite načine sprema i u mnogim drugim zemljama koje su nekad bile u sastavu Otomanskog carstva.
U Srbiji je najpopularniji “niški burek” kome Nišlije odaju počast manifestacijom koja se održava od 2004. godine kao jedina te vrste u Srbiji i okruženju. Na “Burekdžijadi “ pokraj Nišave pekari iz Srbije, Grčke, Makedonije i Bugarske nadmeću se u majstorskom pravljenju bureka.
Na Balkanu je burek stekao status “brze hrne”, pa se može probati na svakom koraku u pekarama ili u burekdžinicama, ali obavezno uz jogurt. Često ga porede sa pitom, a čuveni književnik Momo Kapor je razliku između pite i bureka duhovito objasnio rečenicom: “Sve su pite pitice, al’ burek je pitac!”
Foto 1 : Aleksandar Stamenković
Foto2: Wikimedia Commons, Nikola Škorić pod Creative Commons Attribution-Share Alike 2.5 Generic licencom
Related Articles
Spomenik na Kadinjači: Srpski Stounhendž otpora
November 20, 2024
Bački Monoštor: Upoznajte Srpski Amazon
November 20, 2024
Kanjon Gradac: Gde se avantura susreće sa spokojem
November 19, 2024
