Fruška gora nije posebna samo po tome što je jedina planina u Vojvodini – ona ima još mnogo toga da ponudi, ispriča, pruži i dočara. Jedna od tih jedinstvenih priča je i ona o manastirima koji krase beskrajno zelenilo njenih listopadnih šuma. Spremni da je čujete? Vodimo vas u obilazak 16 srednjovekovnih svetinja “srpskog Atosa”!
Do pre 90 miliona godina, Fruška gora bila je ostrvo u Panonskom moru. Danas je prelepa ostrvska planina smeštena u zagrljaju mirnih vojvođanskih ravnica i najstariji nacionalni park u Srbiji. Njene skrivene doline nekada su čuvale čak 35 srpskih pravoslavnih manastira, od kojih je danas, usled osvajanja, ratova i razaranja, sačuvano njih 16.
Istorijski izvori svedoče da su manastiri nastali u prvoj polovini XVI veka, dok legende kažu da su nastali u periodu između XII i XV veka.
Fruškogorske manastire podizala je despotska porodica Brankovića, nastavljajući kult stare Nemanjićke države. Ova grupa sakralnih objekata nekada je predstavljala stub duhovnog i političkog života Srba, a danas reprezentuje verske, istorijske i kulturne objekte od velike vrednosti i značaja.
Manastir Krušedol (1509-1514)
Manastir Staro Hopovo (1545-1546)
Manastir Novo Hopovo (1496-1502)
Manastir Beočin (1566-1567)
Manastir Rakovac (1566-1567)
Manastir Vrdnik – Ravanica (1566-1569)
Manastir Velika Remeta (1562.)
Manastir Grgeteg (1545-1546)
Manastir Bešenovo (1467-1546)
Manastir Petkovica (1566-1567)
Manastir Šišatovac (1545-1550)
Manastir Kuveždin (1520.)
Manastir Đipša (krajem 15. veka)
Manastir Privina Glava (12. Ili 16. vek)
Manastir Jazak (1736.)
Manastir Mala Remeta (1562)
