10 srpskih izuma koji su zauvek promenili svet

Srbija se često opisuje kroz svoje pejzaže, manastire i gostoprimstvo. Ali postoji i druga Srbija – ona laboratorija, patenata, radikalnih ideja i hrabrih umova.

Od prve antropomorfne robotske šake do sistema koji napaja gotovo svaki grad na planeti, ovi izumi pokazuju da su neke od najuticajnijih ideja moderne civilizacije rođene upravo u srpskim umovima.

1. Beogradska šaka – trenutak kada je Srbija ušla u istoriju robotike

Godine 1963, na Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu, tim predvođen Miomirom Vukobratovićem konstruisao je jednu od prvih robotskih šaka sa pet prstiju na svetu. Poznata kao Beogradska šaka, postala je temelj savremene protetike i humanoidne robotike.

Zanimljivost: U to vreme samo je nekoliko zemalja ozbiljno istraživalo humanoidnu robotiku – a Jugoslavija je bila među njima.

2. Naizmenična struja – energija moderne civilizacije

Kada je Nikola Tesla razvio sistem naizmenične struje (AC), nije samo unapredio elektrotehniku – promenio je tok civilizacije. Naizmenična struja omogućila je efikasan i ekonomski isplativ prenos električne energije na velike udaljenosti. Elektrana na Nijagarinim vodopadima, izgrađena po Teslinom sistemu, dokazala je da je moguće elektrifikovati svet.

Zanimljivost: Tesla je javno demonstrirao prolazak visokofrekventne struje kroz sopstveno telo kako bi pokazao njenu bezbednost u kontrolisanim uslovima – zadivivši publiku širom sveta.

3. Pupinovi kalemovi – glas koji je prešao okeane

Godine 1896. Mihajlo Idvorski Pupin rešio je problem koji je ograničavao domet telefonskih razgovora. Postavljanjem induktivnih kalemova na precizno izračunatim razmacima duž vodova, uklonio je izobličenje i šum signala.

Zanimljivost: Patent mu je doneo ogromno bogatstvo, ali je veliki deo novca uložio u stipendije za srpske studente.

4. Klima pre klimatskih promena – Milankovićeva kosmička matematika

Mnogo pre nego što su klimatske promene postale globalna tema, Milutin Milanković izračunao je kako promene u Zemljinoj orbiti utiču na smenu ledenih doba. Njegova publikacija iz 1920. godine predstavila je matematičke modele dugoročnih klimatskih ciklusa.

Zanimljivost: Veliki deo svojih proračuna Milanković je završio tokom internacije u Prvom svetskom ratu.

5. Prvi hidroavion i zaboravljeni pionir plastike

Pronalazač Ognjeslav Kostović Stepanović konstruisao je jedan od prvih hidroaviona 1911. godine. Decenijama ranije, stvorio je arborit – sintetički materijal koji pojedini istoričari smatraju pretečom plastike.

Zanimljivost: Njegove inovacije bile su toliko ispred vremena da su mnoge priznate tek dugo nakon njegove smrti.

6. Galaksija – računar rođen u dnevnoj sobi

Godine 1983. Voja Antonić konstruisao je Galaksiju, kućni računar za samogradnju. Zbog ograničenja uvoza računara, objavio je kompletna uputstva u naučnom časopisu. Više od 8.000 ljudi sastavilo je sopstveni računar.

Zanimljivost: Mnogi jugoslovenski programeri napisali su prve linije koda upravo na Galaksiji koju su sami sastavili.

7. Bušilica koja je išla dublje – inženjerska revolucija u rudarstvu

Profesor i pronalazač Ljubomir Klerić patentirao je više rudarskih uređaja. Njegova bušilica za duboke bušotine značajno je unapredila geološka istraživanja u Srbiji.

Zanimljivost: Bio je i ministar prosvete i privrede, pokazujući da inovacije i javna služba mogu ići ruku pod ruku.

8. Teorija pre Ajnštajna – Ruđer Bošković

Ruđer Bošković je još u 18. veku izneo jedinstveni zakon sila, tvrdeći da se materija sastoji od tačkastih čestica koje međusobno deluju silama privlačenja i odbijanja.

Zanimljivost: Smatrao je da prostor i vreme nisu apsolutni – decenijama pre nego što su te ideje postale ključne za modernu fiziku.

9. Hidrogenerator – susret matematike i inženjerstva

Matematičar i akademik Mihailo Petrović Alas izumeo je hidrogenerator koji je 1900. godine nagrađen u Parizu.

Zanimljivost: Van akademskog sveta bio je strastveni ribolovac i jedna od najživopisnijih intelektualnih ličnosti svog vremena.

10. Od berbernice do železnice – dve tihe revolucije svakodnevice

Nikola Bizumić konstruisao je prvu široko rasprostranjenu mašinicu za šišanje u 19. veku. Njegov izum osvojio je Evropu nakon što se preselio u London pod imenom Džon Smit. Istovremeno, inženjer Dobrivoje Božić razvio je napredni sistem kočenja železničkih vozova dvadesetih godina 20. veka, uvodeći princip kočenja u zavisnosti od brzine koji se i danas primenjuje.

Zanimljivost: Bizumić je umro kao bogat čovek u Londonu, dok je Božić morao da se izbori sa velikim evropskim silama pre nego što je njegov patent priznat.