Topčiderski park, najstariji u Beogradu, smešten je na bujnom Topčiderskom brdu u čije se zelenilo utapa i Topčiderska reka. U ovom idiličnom pejzažu je srpski knez Miloš Obrenović sagradio sebi konak (Milošev konak) koji je kasnije postao Dvor Kneževine Srbije, a danas deo Istorijskog muzeja Srbije. Topčider je ostao omiljeno izletište Beograđana zbog svoje predivne prirode, istorijskog značenja i restorana nacionalne kuhinje.
U Topčiderskom parku su početkom 16. veka Turci izlivali topove za napad na Beograd. Kasnije je bio omiljeno izletište beogradskih paša, pa austrijske gospode, sve dok knez Miloš nije odlučio da se u njemu nastani, izgradi konak i dvorski kompleks. Priča se da je bio toliko očaran prirodom da je čuvarima Topčidera naredio da „…nikakva kola ne puštaju ovuda, da livade ne kvare!“
Danas je Topčider više od parka – izletište koje čuva važan deo istorije Srbije. Izuzetnu draž daje mu Topčiderska reka na kojoj je napravljeno nekoliko drvenih mostića. Romantični ambijent parka posebno je interesantan mladencima koji ovde dolaze pre venčanja kako bi se fotografisali ili provozali fijakerom, i tako sačuvali najlepše uspomene na svoj “veliki dan”.
Knezu Mihailu Obrenoviću Topčider nije doneo sreću. Dok je šetao Košutnjakom, vrlo blizu parka, ubili su ga zaverenici 1868. godine. Na tom mestu danas se nalazi spomen-obeležje, a malo niže su Hajdučka česma i izvor kod koga se, po predanju, knez Miloš tajno sastajao sa hajducima.
Kako doći do Topčidera?
Topčider je omeđen bulevarima Vojvode Mišića i Vojvode Putnika kao i tramvajskom prugom linije broj 3. Pravo do odredišta vas vozi linija 44 koja polazi sa Dunav stanice, a prolazi kroz centar grada – ulicom Kneza Miloša.
A uz zvuk praporaca i topot kopita svi posetioci će na poseban način osetiti duh prošlih vremena vozeći se između potočića i jezeraca, kroz retke vrste biljaka kojima je park ukrašen.
Za izgled nekada dvorskog parka, otvorenog za javnost 1903. godine, knez je zadužio najbolje češke i francuske baštovane. Oni su u njemu zasadili i ogroman platan, danas jedan od simbola Beograda. Smatra se da ovo stablo spada među najlepše i najstarije platane u Evropi.
Rrazgranata krošnja ovog zelenog diva još uvek pravi hlad “Miloševom konaku“ iz 1834. godine. U njemu je knez voleo da pije kafu i puši čibuk, a ispred konaka i danas postoji kamen „binjektaš“ koji mu je pomagao da uzjaše konja.
„Milošev konak“ pripada rezidencijalnoj arhitekturi Otomanskog carstva. Za vreme Miloševe druge vladavine (1858-1860) postao je Dvor Kneževine Srbije u kome je zasedala i Skupština.
Baš u to vreme, iznad konaka je otpočela gradnja Malog konaka – „Konačića“. Kao letnjikovac najverovatnije ga je koristio Milošev sin Mihailo, koji je i sam kasnije postao knez. Za razliku od Miloševog, „Konačić“ je građen pod uticajem zapadnoevropske arhitekture.
Milošev konak je kasnije pretvoren u Muzej kneza Miloša i Mihaila. Jedno vreme je u njemu bio smešten i Šumarski muzej, a potom Muzej Prvog srpskog ustanka čija je postavka poslužila kao osnov za Istorijski muzej Srbije, čiji se deo i danas nalazi u ovoj zgradi.
U njemu se mogu pogledati zbirke koje hronološki prestavljaju istoriju Srbije sa posebnim akcentom na periode borbi za oslobođenje. One sadrže oružje i vojnu opremu od kraja srednjeg veka, uniforme, zastave, znamenja, karte, planove i atlase, pečate, plakate, fotografije i razglednice istorijske sadržine. Od aprila do oktobra, muzej radi u periodu od 10h do 17h, a od oktobra do aprila od 11h do 16h.
Blizu konaka podignut je monumentalni kameni obelisk koji simbolizuje drugu vladavinu kneza Miloša, a u parku se nalazi i spomenik Arčibaldu Rajsu, švajcarskom kriminologu, publicisti i počasnom kapetanu srpske vojske koji je istraživao zločine armija Austro-ugarske, Nemačke i Bugarske nad civilnim stanovništvom Srbije tokom Prvog svetskog rata. U parku se lepotom ističe i skulptura “Žetelica” iz 1852. godine, koja predstvalja boginju zemljoradnje, Cereru.
Park je tridesetih godina XIX veka dobio i prvu mehanu. U njoj je danas restoran “Milošev konak”, nazvan po kneževoj rezidenciji pored koje se nalazi, divno mesto za uživanje u prirodi i bogatoj ponudi jela iz nacionalne kuhinje. Nacionalni specijaliteti su na jelovniku i kuće-brvnare “Šarić”, koja je takođe smeštena u Topčiderskom parku.
Iznad konaka, na mestu gde mu je posle žestoke svađe sa voždom Karađorđem u toku Prvog srpskog ustanka pošteđen život, knez Miloš je podigao Crkvu Sv. apostola Petra i Pavla iza koje se pruža Crkveni konak. Kod crkve se nalazi i Miloševa česma, a u njenoj neposrednoj blizini su i Vračarske česme.
Nedaleko od Topčidera, na Dedinju, smešten je još jedan kraljevski kompleks, ali druge distanije – Karađorđević. Još bliže, na Senjaku, nalaze se spomen-kuća kralja Petra I Karađorđevića, u kojoj je on proveo poslednje godine života kao i pravoslavni manastir Vavedenje Presvete Bogorodice iz 1936. godine
Foto1: Wikimedia Commons, Miloš Davidović pod Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported licencom
Foto2: Wikimedia Commons, Ranko pod Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported licencom
Related Articles
