O moćnim kupastim stenama na krajnjem jugoistoku Srbije, i danas se malo toga zna. Kao nemi svedoci vremena i usamljeni stubovi prirode, već godinama unazad poprilično su neprimećeni ukras Pčinjskog okruga. Ipak, ko god da ovuda prođe, ne može a da ne zastane kada se pred njim prikaže neobičan, veličanstven i pomalo nestvaran prizor.
Vražiji kamen ili stena deluje kao magnet na sve ljubitelje misterioznih mesta, prirodnih fenomena i neobičnih destinacija. Ali, i na sve one koji to nisu. Jednostavno, teško je ostati imun na remek-delo prirode koje se retko viđa. Pitate se, sigurno, kako je ovo čudo nastalo…
Najviše podataka o istoriji nesvakidašnjeg fenomena nadomak Vranja, dolazi iz naroda. Vražiji kamen je prekriven velom legendi i mitova koji su pokašali da razjasne njegov čudesan nastanak.
Meštani Gornje Pčinje prepričavaju jednu od njih, po kojoj su đavoli nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke.
Ćudljivu reku je bilo teško ukrotiti, a najveći kamen koji su đavoli pronašli ispustili su baš na mestu gde se danas nalazi Vražji kamen. I tako je prema prvoj legendi nastao ovaj prirodni fenomen. Druga, pak, pripoveda o tome da su Pčinjani godinama zidali crkvu.
Međutim, sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi noću odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu. Navodno su bili ljuti na seljane jer ih nisu poštovali. Kako god, na Vražjem kamenu ostala je jedna magična građevina…
Ako ste pomislili da se u blizini ovog čuda prirode ne nalazi ama baš nista – prevarili ste. Postoji jedna građevina. Ali vredna. Reč je o prelepoj, maloj svetinji iz srednjeg veka. Bogorodičnu crkvu je najverovatnije podigao srpski vlastelin Dejan Marković između 1350. i 1380. godine, i ona se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.
Zašto se u crkvi niko ne venčava?
Odgovor leži u još jednoj legendi Pčinjana: U davna vremena zavoleli su se momak i devojka iz Donje Trnice čiji roditelji nisu odobravali vezu. Bez obzira na njihovu ljutnju, dvoje mladih rešilo je da svoju ljubav ozvaniči. Venčanje je obavljeno u crkvi na Vražjem kamenu. Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja uzjahali su, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov konj, uplašen od vike i svirke svatova, pojurio je prema provaliji i survao se. Videvši to, mlada je skočila sa svog konja i bez razmišljanja skočila za njim. Od tada se, u ovoj crkvi više niko nije venčao.
Pored toga da je crkva ukleta, narodom se pročulo i verovanje da boravak u njoj leči neplodnost. Tako se često mogu videti nerotkinje koje u nadi da će dobiti prinovu, posećuju crkvu i mole se.
Oni koji su čuli za Vražji kamen, smatraju da je ovaj fenomen nepravedno zapostavljen u odnosu na njegovog “dvojnika” – Đavolju Varoš. To i jeste donekle tačno, jer se o Vražjoj steni mnogo manje zna. Ipak, ova dva čuda prirode imaju dosta toga zajedničkog. Počev od njihovih nesvakidašnjih izgleda, preko čudnih imena, pa sve do neobičnih legendi koje ih prate.
U svakom slučaju, oba fenomena spadaju u značajne spomenike prirode i destinacije koje se ne mogu baš tako često sresti u svetu. Zbog toga, naša preporuka je da se spremite, napravite plan putovanja i otkrijete šta je to što razlikuje, a šta to što spaja ova dva bajkovita mesta u Srbiji!
Do tada, u komentarima nam napišite šta mislite – da li Vražji kamen treba da postane novi kandidat za svetsko čudo?