Vinski put Fruška gora vekovima je uspevao da proizvede toliko kvalitetna vina da su oduševljavala Evropske dvorove, a svoje mesto našla su i na “Titaniku”.
Vinski put Fruška gora mesto je gde se grožđe pretače u najlepša vina jos od doba Rimljana.
Prošlo je oko 1700 godina otkada je rimski car Marko Aurelije Prob zasadio prvu grančicu vinove loze na padinama ove planine, u selu Neštin. Neki istorijski zapisi svedoče o tome da su ga vojnici svrgli sa vlasti upravo zbog toga što ih je terao da kada ne ratuju krče šume i sade lozu.
Plodno panonsko zemljište, vekovno iskustvo u pravljenju vina i tajanstvene recepture, učinili su žitelje Srema najveštijim vinogradarima i vinirama, a Sremske Karlovce prestonicom vina.
Vinski put Fruška gora danas se može podičiti sa više od 60 porodičnih podruma u kojima se mogu probati razne vrste ovog božanskog pića.
Najveći ponos sremskog vinarstva su Bermet i Ausbruh, autentična sremska vina. Slatka, veoma jaka i aromatična, ova vina blistala su u dvorskim peharima Beča, Londona i Budimpešte, o njima su pisali putopisci, bila su inspiracija mnogim pesnicima…
Recepture za pravljenje Bermeta su strogo čuvana tajna sremskih porodica. Ovo desertno vino sa lekovitim biljem pronelo je slavu ovdašnjih vinara po evropskim dvorovima, a pronađeno je i u olupini “Titanika”. Postoje pretpostavke da je trebalo da se uvrsti u njegovu vinsku kartu.
A recept za Ausbruh, desertno vino ceđeno od sasušenih zrna grožđa, prosleđen je sa bečkog dvora tadašnjim vrhunskim vinarima dok su Karlovci bili pod Austro-ugarskom upravom.
Najpoznatije belo vino ovog područja je Italijanski rizling koji spada u suva ili polusuva vina, ima delimično sladak ukus sa izvesnom dozom gorčine i harmoničan miris.
Osim njega, poznate sorte belog vina u buradima sremskih podruma su Traminac sa naročito izraženom aromom, zatim Župljanka koja je oštrijeg ali osvežavajućeg ukusa, kao i kvalitetne sorte Sovinjon i Neoplanta od kojih se prave fantastična desertna vina. Sila i Slankamenka, vina blagog ukusa i mirisa, takođe se proizvode u ovdašnjima vinarijama.
Ne može se otići iz Srema, a da se ne probaju crvena vina napravljena od najslađih tamno ljubičastih grozdova sa dodacima drugog voća, bilja ili začina. Najpoznatije crveno vino koje proizvode sremski vinari je Kaberne sovinjon koga nazivaju i „kraljem crvenog vina“. Za razliku od njegovog punog voćnog ukusa, Kaberne franko takođe ima intenzivan voćni ukus, ali sa manjim procentom kiseline. Sa druge strane, blag ukus grožđa može se osetiti u Merlotu, koji nije ni opor ni kiseo, pa je stoga vrlo pitak.
Vinski put Fruška gora i sremski vinogradari mogu se podičiti i Probusom, još jednom specifičnom sortom fruškogorskog vinogradarstva dobijenom ukrštanjem Skadarke i Kaberne sovinjona. Ona je nazvana po rimskom caru koji je, pored povoljnih klimatskih i geografskih uslova ovih predela, u najvećoj meri odredio buduću profesiju stanovnika Srema. Probus je vino intenzivne boje i harmoničnog ukusa.
Ljubitelji “božanskog pića” svakako će se otisnuti na vinski put Fruška gora, a najviše će se zadržati u Sremskim Karlovcima gde ima čak 36 vinskih podruma od kojih su najpoznatiji Kiš, Živanović, Dulkin, Merc, Došen, Aleks, Kosović…
Osim prestonice vina, njegovim ljubiteljima će vinski put Fruška gora svakako priuštiti i posete vinarijama „Banonija” i „Urošević“ u Banoštoru, ali i vinariji “Kovačević” u Irigu.
Vinski put Fruška gora i karlovačka vina u očima velikana…
Bibliotekar ugarskog kralja Matije Korvina je u 15. veku zapisao da bi na celoj zemlji bilo veoma teško naći vina slična karlovačkim.
Pratilac kneza Lihtenštajna je 1584. godine zapisao da nema boljeg vina i da se mađarska vina ne mogu ni meriti sa karlovačkim.
Nemački putopisac Vilhem Taube ocenio je da karlovačka vina ne zaostaju za najboljim italijanskim vinima.
Jovan Jovanović Zmaj se ovom rečenicom zahvalio prijatelju za nabavljeno vino: “Hvala vam što ste mi utrli puta do karlovačkih podruma ili laguma”!