Tokom povlačenja srpske vojske preko zavejanih planina Albanije u Prvom svetskom ratu tokom zime 1915/1916. godine, odigrao se jedan nesvakidašnji događaj. Srpski kralj Petar I Karađorđević, koji se povlačio sa vojskom, vladom i velikim delom stanovništva, dobio je od jedne žene par vunenih čarapa – da ih nosi i preda njenom sinu jedincu kada ga pronađe.
Makrena Spasojević je čarape isplela za svog sina jedinca koji se, iako još mlad, pridružio srpskoj vojsci. Makrena je sustigla vojsku i krenula da traži sina po snegom prekrivenim planinskim visovima, ali posle više nedelja potrage nije imala snage da nastavi.
Negde u snegom okovanoj Albaniji na nju je naišao niko drugi do kralj Srbije Petar I Karađorđević. Makrena mu je dala čarape i zavetovala ga da ih preda njenom sinu kada ga pronađe, a ona se vratila u selo.
Pod čudnovatim okolnostima, njen plač i očaj čuo je jedan teško ranjeni austrijski vojnik koga je tuga ove žene podsetila na njegovu majku. Poslednja želja mu je bila da ga Makrena oplače na sahrani i ona mu je tu želju ispunila. Na njegovom grobu je posle sahrane od tuge za svojim sinom i umrla. Verovatno je predosećala da se ni njen sin – neće vratiti.
Kralj Petar je Makreninog sina, umrlog od hladnoće, pronašao u planinama Albanije. Nije imao srca da je obavesti o smrti njenog sina jedinca. Vest o smrti Makrene primio je posle rata, kada je i poslao svog savetnika da je traži. Naredio je i da joj se kraljevskim novcem na grobu podigne spomenik.
Nedugo nakon toga, umro je i kralj Petar I Karađorđević. Do kraja života se nije odvajao od vunenih čarapa majke Makrene. Držao ih je ispod jastuka na kome je spavao, a priča kaže da je na samrti tražio da mu ih obuju da u njima umre.
Priča o kralju, vunenim čarapama i nesebičnoj ljubavi majke ovekovečena je i u knjizi srpskog pisca Milovana Vitezovića, a spomenik Makreni Spasojević još uvek stoji u malom srpskom selu Slovac kod Lajkovca.