Na krajnjem severu Vojvodine nalazi se jezero neobičnog izgleda i lepote. Bogata flora i fauna, retke, zaštićene vrste i nesvakidašnje prostranstvo koje ga okružuje, učinili su da Ludaško jezero postane Specijalni rezervat prirode, ali i svojevrsni muzej na otvorenom čija raznolikost budi maštu.

U dalekom kamenom dobu priroda je počela da stvara obrise današnjeg Ludaškog jezera. Vetar je godinama dubio jezersko okno, koje je zahvaljujući peščanim dinama sprečavalo dalje oticanje vode. Tako je vremenom nastajao prostor na kome su arheološkim istraživanjima pronađeni i ostaci najstarijeg naselja u ovom kraju. Danas Ludaško jezero okružuju naselja Ludaš, Hajdukovo i Nosa.

Kompleks vlažnih staništa prostire se na oko 800 hektara i sadrži otvorene vodene površine, stepske, slatinske i vlažne livade, kao i tršćake. Specifičnost ovog jezera je njegovo plitko korito, a položaj centralnog staništa dobio je zahvaljujući povezanosti sa okolnim stajaćim vodama. Ipak, ono što Ludaško jezero čini zaista jedinstvenim, jeste raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta koji su ovde nastanjeni.

ludas1Zbog različitih tipova staništa, ovde su dom pronašle mnogobrojne vrste ptica. Upravo ovo mesto je značajno gnezdilište ptica vodenih staništa, a broj gnezdarica dostiže neverovatnih 40 vrsta. Mnoge od njih su retke i ugrožene vrste, a neke od najpoznatijih su plavokljuna patka, brkata senica, ševarski cvrčić, kao i veliki broj močvarica i grabljivica.

Vlažne poplavljene livade, kao i samo jezero idealno su mesto za razmnožavanje brojnih vodozemca. Tu su mali i veliki mrmoljak, barska žaba, obična češljarka, zelene žabe i zaštićena barska kornjača. Pored veoma popularnog zlatnog karaša koga je danas skoro potpuno potisnuo srebrni karaš, u jezeru živi još oko 20 vrsta riba, od kojih je najpoznatiji zaštićeni čikov. Ovde se mogu sresti i lasica, krtica, hermelin…

ludas biljka1Pored bogatog životinjskog sveta, lepotu Ludaškog jezera krase i mnogobrojne biljne vrste. Prirodne retkosti su veliki kaćun, švarcenbergova bokvica, panonski zvezdan, a najveća vrednost priobalnih slatina je retki zeleni morski trozubac koji je upisan u Crvenu knjigu flore Srbije. Izuzetan je doživljaj kada na proleće jezero ukrasi blistavo žuta perunika, a na leto šarene vrbčice i konopljuše.

U skladu sa stepenom zaštićenosti pojedinih zona, ograničavaju se i ljudske aktivnosti, pa je rezervat  podeljen na tri dela. Severoistočni delovi jezera su najstrože zaštićeni, i ovde se boravak ljudi dozvoljava isključivo u cilju naučnih istraživanja. Druga zona je predviđena za odmor i sportski ribolov, a treća za rekreaciju u kojoj se u budućnosti predviđa razvijanje ekološkog i seoskog turizma.

Ludaško jezero je prvi put zaštićeno zakonom 1955. godine, a od 1994. godine Uredbom Vlade Republike Srbije proglašeno je Specijalnim rezervatom prirode. Jezero je uvedeno i na spisak Ramsarskih područja 1977. godine, a zbog međunarodnog značaja koji ima pripada I kategoriji zaštite.

Pored šetnje, odmora i razgledanja prirodnih blagodeti Ludaškog jezera, ovde možete uživati i u različitim aktivnostima i organizovanim turama. Najatraktivnije je svakako posmatranje ptica koje se organizuje od aprila do septembra meseca. Tu je i restoran na obali jezera u kome možete probati ukusne riblje specijalitete, a u blizini se nalazi i konjički centar.

Zanimljivo je obići i Rokin salaš, odnosno veoma staru seosku kuću koja ima interesantnu etnografsku, prirodnu i arheološku kolekciju predmeta nađenih u blizini jezera. Postoje i četiri edukativne staze, koje kreću od modernog Vizitorskog centra, a nalaze se na severnoj obali jezera.

Na Ludaškom šoru nalaze se katolička crkva i Parohija, koji predstavljaju vredne kulturne spomenike koje takođe vredi obići. Jezero je okruženo i starim salašima, voćnjacima, vinogradima i starim vinskim podrumima, pa ukoliko odlučite da obiđete okolinu zasigurno nećete pogrešiti.  Ako jezero posetite na leto, nemojte propustiti tradicionalni eko-kamp, koji je ustanovljen još 1987. godine.

Kako stići do Ludaškog jezera?

Ludaško jezero (centar Ludaš u Hajdukovu) udaljeno je od Subotice 14 km, a od Beograda oko 180 km. Prilaz kroz naselje Hajdukovo asfaltnim putem je pogodan za sva vozila (automobile, autobuse, bicikle). Moguće je doći i vozom do Subotice, zatim prigradskim autobusom do naselja.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Palićko jezero – značajni turistički centar Vojvodine, koji je posebno atraktivan u letnjim mesecima. Palić je bogat ribom, a jezersko blato važnim mineralima sa lekovitim osobinama. Jezero je idealno mesto za odmor, rekreaciju, lečenje, rekreativni ribolov i mnoge druge aktivnosti.

Subotica – najseverniji grad u Srbiji sa bogatom istorijom, kulturom i tradicijom, ne smete zaobići ukoliko se nađete u Vojvodini. Grad sa preko 20 nacionalnih manjina i prelepim građevinama, čini kulturni centar Vojvodine.