Novak Đoković je 2011. postao teniser broj 1 u svetu i ušao u anale sporta nakon niza od 41 pobede i tri Gren slem titule u jednoj godini.
U istoriji tenisa niko nikada nije imao niz od 41 pobede i tri Gren slem titule u jednoj godini sve dok svet nije video šta srpski teniser Novak Đoković ume. Titule na svim turnirima koje je do danas osvojio teško je nabrojati.
Od najvećih, tri puta je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije, po jednom Vimbldon i US Open. Za sada. Povrh toga, čuvena akademija Laureus proglasila ga je najboljim sportistom sveta za 2011. godinu.
Međutim, kada je davne 1994. godine simpatični dečko sa kačketom na glavi i reketom u ruci u jednoj dečijoj emisiji izjavio da mu je cilj da jednog dana postane šampion, malo ko mu je poverovao. Ipak, on je verovao!
Išao je u školu, trenirao, pisao domaće zadatke i stizao da se, prema sopstvenom priznanju, igra samo noću. Usledila su prvi duži odlasci od kuće, druge države, strani jezici, novi treneri … A onda su počele da stižu i pobede, prvi trofeji, ali i porazi, povrede … Ipak, dečko je i dalje verovao – jednog dana biće svetski broj jedan!
A to je Novak Đoković i postao 2011. godine – najbolji teniser sveta!
Možda je njegova sudbina bila određena već kada se rodio 22. maja 1987. godine u Beogradu u porodici sportista.
Otac Srđan i majka Dijana bili su instruktori skijanja i nisu imali ništa protiv kada je njihov najstariji sin, tada četvorogodišnji Novak poželeo da uzme reket i počne da trenira tenis.
Prvu lopticu, Novak je poslao preko mreže na terenima na Kopaoniku gde je porodica Đoković tada živela, a tu ga je i videla Jelena Genčić – njegov prvi trener.
Ona kaže da će zauvek pamtiti dan kada joj je ovaj tihi i vaspitani dečak došao na trening sa torbom koju je sam spakovao, a koja je bila opremljena kao za pravi profi meč i izjavio da će, kada poraste, biti prvi reket sveta.
Usledile su godine odricanja kako za Novaka, koji je paralelno išao u školu i na treninge, tako i za njegove roditelje koji su, u najtežim vremenima Srbije, svoje dete školovali da postane profesionalni teniser. Novak je stalno odsustvovao od kuće, pohađao škole tenisa po inostranstvu, menjao trenere…
Ipak, rezultati su počeli da dolaze – kao četrnaestogodišnjak, Novak Đoković postaje trostruki prvak Evrope – u singl, dubl i ekipnoj konkurenciji, a posle odigranih pet ITF turnira nalazi se na 40. mestu najboljih juniora sveta. 2003. godine sa reprezentacijom Srbije stiže do titule najboljeg u Evropi u kategoriji do 16 godina.
Ova sezona će u životu Novaka Đokovića ostati upamćena po još nečemu – počeo je da profesionalno igra tenis. U junu ove godine u Beogradu na prvom fjučersu koji je igrao pobedio je četvrtog nosioca i osvojio svoj prvi ATP poen. Ipak, prava slava je došla kasnije …
Odluku da svoj život posveti igranju tenisa Novak Đoković je doneo 2005. godine. U prvih 10 igrača sveta ušao je 2007. Titule su se ređale, a prva od najvećih je došla na početku naredne godine – pobeda u finalu Australian Opena, prvog Grend Slem turnira u godini.
I najvećim skepticima tada je postalo jasno da od veselog i duhovitog mladića iz Beograda mogu da očekuju još mnogo. A Novak je nastavio da trenira, da bude ono što jeste i da ide ka svom cilju – vrhu!
Bile su to godine kada je istoriju svetskog tenisa Srbija pisala zlatnim slovima – iz ove male zemlje na Balkanu koja se do tada u vestima širom sveta pojavljivala u ne tako vedrim izveštajima odjednom je stigla generacija tenisera i teniserki koji su gubili vrlo retko.
Janko Tipsarević, Nenad Zimonjić, Viktor Troicki, Jelena Janković, Ana Ivanović i Novak Đoković u jednom momentu su držali gotovo sve titule koje je u „belom sportu“ moguće osvojiti.
Ovo podrazumeva i bronzu na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine koju je osvojio Novak Đoković. Ipak, krajem 2010. godine kruna je došla u Beogradskoj areni kada je muška reprezentacija Srbije osvojila najveće ekipno priznanje u ovom sportu – Dejvis kup.
A san dečaka sa početka ove priče ostvario se 4. jula 2011. godine kada je Novak Đoković postao broj jedan na ATP listi i tada zvanično najbolji teniser sveta.
Čini se da sve medelje, novac i slava koja sa tim ide nisu uticali na Novaka Đokovića. On je i dalje nasmejan, raspoložen za šalu i druženje, vredan, radan i pre svega, zahvalan za podrušku i ljubav koju mu pružaju njegovi najbliži, ali i svi oni koji satima napeto prate njegove mečeve. Ovi kvaliteti su, iznad svega ostalog, učinili da Novak Đoković postane najpopularniji Srbin na planeti.[ultimate_spacer height=”30″][dt_fancy_title title=”Povezani članci” title_align=”left” title_size=”normal” title_color=”accent” el_width=”100″ title_bg=”disabled” separator_color=”default”][ultimate_spacer height=”30″ height_on_tabs=”” height_on_tabs_portrait=”” height_on_mob_landscape=”” height_on_mob=””]