Projekat “Tragovima nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije” realizovan je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i Centrom za nematerijalno kulturno nasleđe.
Kroz šest kratkometražnih filmova prikazane sve specifičnost i odlike šest elemenata sa Liste. U filmovima ćete se upoznati sa načinom izrade starog filingranskog nakita, naučiti kako se prave čuvene pazarske mantije i izrađuju pirotski ćilimi, moći ćete da zavirite u atelje naivnih slikara, saznate sve o najstarijoj srpskoj manifestaciji Vukovom saboru, i oslušnete zvukove izvorne krajiške pesme ojkače.
Značaj starih zanata, običaja koji se odavnina neguju i manifestacija kojima se čuva istorija, kultura i tradicija, ozvaničen je 18. juna 2012. godine kada je usvojena Lista elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Na Listi se trenutno nalazi dvadeset i sedam elemenata, a u budućnosti se očekuje usvajanje novih.
Nacionalni registar Republike Srbije: Krsna slava, Molitva, đurđevdanski obred, Belmuž, Običaji izlivanja i paljenja ratarskih sveća, Izrada pirotskog kačkavalja, Pirotsko ćilimarstvo, Filigranski zanat, Klesarski zanat, Pazarske mantije, Zlakuska lončarija, Kosovski vez, Pevanje uz gusle, Groktalica, Pevanje iz vika, Erski humor, Kolo, kolo u tri, kolo u šest, Rumenka, Sviranje na gajdama, Frulaška praksa, Sviranje na kavalu, Naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, Izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, Ojkača, „Vranjska gradska pesma“, Čuvanje Hristovog Groba.
Kulturna raznolikost, multikonfensionalnost ali i dugačka tradicija održavanja autentične kulturne baštine, iznedrili su specifično nematerijalno naleđe koje Srbija danas ima. Kroz manifestacije, stare zanate, rituale i umetnost, u Srbiji se ovo nasleđe i danas održava i čuva, ali u znatno manjoj meri. Nedovoljno dobra prezentacija i promocija, loši uslovi za rad, ali i malo interesovanje ljudi, učinili su da se nematerijalno kulturno nasleđe poslednjih godina nađe na društvenoj margini.
Upoznavanje domaće i strane javnosti sa radom, trudom, posvećenošću, ali i preprekama sa kojima se ljudi koji neguju nematerijalno kultuno nasleđe danas susreću, važan je korak ka očuvanju autentične kulturne baštine. Samo razumevanjem, praktikovanjem, promocijom i prenošenjem znanja sa generacije na generaciju, nematrijalno kulturno nasleđe može da opstane i da se očuva u budućnosti.
