Od 2008. godine Belef i Platforma za savremenu umetnost Kiosk dovode u Beograd zvučna imena svetskog streetarta. Ideja je da na fasadama ostave svoje tumačenje grada. Jedan od njih je francuski umetnik Gijom Albi, poznatiji kao Remed, jer umetnost doživljava kao lek.
Budući da nikada pre nije bio u Beogradu, najpre je proučio istoriju grada i srpsku umetnost. Posebno su mu se svidele srednjovekovne freske i ikona Bogorodice trojeručice. Tako je odlučio da Beogradu pokloni sveticu zaštitnicu čije brojne ruke i razaraju i čuvaju grad, te mural nazvao „La Santa de Beograd“.
Mural je urađen u crno-beloj tehnici, koju narušavaju samo dva zlatna predmeta. Između gospinih nogu leži zlatno raspuklo jaje, simbol života, iz koga raste kultura grada, dok je iznad njene glave zlatno sunce, koje simbolizuje život.
U izradi ovog remek-dela Remed koristio je crni akrilik i najkvalitetniju belu boju, tako da će njegov anđeo još dugo čuvati Beograd.
GRAD KOJI JE POJEO ZELENILO
Pop Lukina 6, zid okrenut ka Brankovoj ulici, zaklonjen malom benzinskom pumpom, ogroman portret metropole koji proždire zelenilo.
U okviru projekta „Super zid“, koji je bio deo Belefa 2009. godine, Beograd je postao bogatiji za mural još jednog svetskog umetnika. U pitanju je Blu, italijanski umetnik koji pod tim pseudonimom krije svoj identitet, dajući na taj način prednost umetnosti, a ne stvaraocu.
Blu kao platno koristi građevine svetskih prestonica. Umesto četkice služi se valjkom montiranim na dugački štap. Ulje je zamenio bojom za fasade.
Impresivna je lista gradova čije je zidove obojio svojim porukama. A jednu je ostavio i u Beogradu. Svi njegovi crteži liče, zato što su obojeni istom kritikom potrošačkog društva. Jedino se razlikuju po formi, jer prate arhitekturu zgrade, ističući tako jedinstvenost svakog mesta posebno.
Mural u Pop Lukinoj predstavlja negativan uticaj čovečanstva na prirodnu sredinu – to je ogroman ljudski lik koji umesto zuba ima zgrade i sprema se da u strašnu čeljust ubaci drvo, jedini obojeni detalj na crno-beloj slici.
SAVAMALA ČEKA SUNCE
Karađorđeva 53, pogled sa zaljuljanog Brankovog mosta ili niže sa tramvajskih šina, jedna fasada čeka sunce.
Iza Mikser festivala je i ove godine ostao da odzvanja eho, kombinacija vapaja i umetnosti. Prošle godine je to bilo deset oslikanih vrata Savamale i dva nova parka. Ove godine jednoj čađavoj fasadi poklonili su novo lice. Obojili su je nostalgijom i nadom. Mural „Čekajući sunce“ još jedan je pokušaj da se nekada najlepšoj gradskoj četvrti vrati stari sjaj.
Na staroj kutiji šibica iz Mađarske nalazila se reklama za film „Obećana zemlja“ (iz 1961. godine). Ona je inspirisala dizajnera Aleksandra Maćaševa da napravi print Waiting for the Sun. Maćaševu ideju je sa majice na zid zgrade u Karađorđevoj ulici preneo umetnik Stevan (Wunste) Šoln.
U izradi murala korišćene su boje koje sadrže svetleće fluo pigmente, pa će Savamala za početak bar noću biti obasjana.