Kada je davne 1956. godine najpoznatiji srpski kuvar Milovan Mića Stojanović spontano napravio prvu Karađorđevu šniclu, niko nije znao kakva sudbina čeka ovo jelo. Pola veka kasnije Karađorđeva šnicla ili popularno „devojački san“, predstavlja jedno od najpoznatijih jela srpske domaće kuhinje, koje se nalazi na meniju gotovo svakog restorana.

milovan stojanovicLegenda kaže da je u restoranu „Golf“ 1956. godine, tada mladi šef kuhinje Milovan Mića Stojanović dobio narudžbinu za koju nije imao sve potrebne sastojke.

Redovna gošća restorana, spikerka Radio Beograda, tražila je jelo koje je i obično naručivala -„Kijevski kotlet“. Kako nije imao potrebne namirnice za pripremu, snalažljivi mladić odlučio je da napravi novo jelo.

Talenat i znanje koje je posedovao, ali i inovativnost i želja da obogati srpsku nacionalnu kuhinju, učinile su da nastane jedno od danas najpoznatijih srpskih jela – Karađorđeva šnicla.

Kao i samo jelo, i ime je nastalo poprilično spontano. Pošto ga je ukrasio u obliku Karađorđeve zvezde,  Mića je odlučio da ga nazove u duhu panslovenizma i dinastičke povezanosti.

Za ovaj čuveni specijalitet nije neohodno previše sastojaka – goveđe, svinjsko ili pileće meso, kajmak, jaja, brašno i prezle. Ali, kombinacijom jednostavnih sastojaka sjedinjenih po autentičnom receptu, dobija se ukusno jelo koje se najčešće servira sa tartar sosom, limunom, barenom boranijom ili pomfritom.

Milovan Mića Stojanović je najpoznatiji srpski kuvar. Bio je profesor kulinarstva u srednjoj i Višoj ugostiteljskoj školi, šef kuhinje u hotelu “Interkontinental” i Titov lični kuvar gotovo četvrt veka. Stojanović je osmislio 200 novih jela koja nisu postojala u meniju srpskih restorana. Neka od njegovih najpoznatijih specijaliteta nose zanimljive nazive: “smederevsko đule”, “oplenačke palačinke”, “gružanski krompir”, “Titovo jelo”, “Teslina teletina”, “Gagarin supa”, “Fiat Anjelijeva supa” itd.

Vremenom je Karađorđeva šnicla postajala sve omiljenija u narodu. Ljudi su je često tražili i naručivali, pa ju je gotovo svaki restoran uvrstio u svoj jelovnik. Popularnost ovog jela nije se zadržala samo u granicama Srbije. Pored mnogobrojnih restorana u regionu, ovaj srpski specijalitet služi se i na najeksluzivnijim mestima u Singapuru i Tokiju.

Varijacija u pripremi Karađorđeve šnicle ima par. Uglavnom se svinjsko ili pileće meso roluje sa kajmakom, kačkavaljem i šunkom. Zatim se rolovana šnicla uvalja u brašno, prelije umućenim jajima i nakon toga se pospe prezlama. Prži se u dubljoj posudi ili fritezi, i nakon otprilike dvadeset minuta spremna je za serviranje. Od kreativnosti i ukusa zavisi kako će se dekorisati i poslužiti.

karadjordjeva2
Karađorđeva šnicla poslužena sa tartar sosom, limunom i pomfritom

MIlovan Stojanović kuvao je za Gadafija, kraljicu Elizabetu, Brežnjeva, Slobodana Miloševića I mnoge druge. Iz dugogodišnje saradnje sa Josipom Brozom Titom pamti : “Kada smo putovali vozom, za meze bih Titu ostavio polukuvanu kolenicu uz litar mleka i litar viskija. Dok bih se, kako se kaže, okrenuo, ostale bi samo koska, prazna flaša viskija i tri prsta mleka”.

Ukoliko niste imali priliku da probate ovo nacionalno jelo, preporučujemo vam da to obavezno učinite. Bilo da se nađete u nekom ekskluzivnom restoranu ili kafani, u Srbiji će vas rado poslužiti sa Karađorđevom šniclom. Neodoljiv ukus, tradicionalni recept i zanimljiv oblik ovog jela, približiće vam srpsku kuhinju, ukuse i duh.

Tags

Karađorđeva šniclaMilovan Mića StojanovićSrpska hranaSrpska kuhinja

Comments are closed.

Related Articles