Romantična svetlost rustičnih uličnih fenjera, zanimljive fasade i prepoznatljivi vojvođanski duh koji obuzima vazduh… Da se ne nalazite u u 19. veku, u Dunavskoj ulici će vas podsetiti jedino moderno obučeni prolaznici i poneki zvuk mobilnog telefona.
Jedna od najstarijih i najlepših ulica u Novom Sadu, danas je mesto na kome se na čudesan način spajaju prošlost i sadašnjost. Koračajući nekadašnjom Petrovaradinskom ulicom, fasade najrazličitijih boja i dekoracija se smenjuju, a misli neobuzdano vraćaju u vremena kada su njome užarbano šetali trgovci, zanatlije i putnici koji su krenuli ka Dunavu.
Mašta se budi, a slike ulice koja je nekada davno bila nasip između dve bare počinju da naviru. Prizori mnogobrojnih drvenih mostića kojima je bila pretrpana i ribara koji ih nespretno prelaze, žureći da izlože svežu robu na čuvenoj pijaci u Dunavskom sokaku. Zvuci koji dopiru iz malih zanatskih radnji, mešaju se sa mirisima koji se šire iz starih dućana i gostiona.
Dunavska ulica se nalazi u centru grada i zauzima prostor između Zmaj Jovine ulice i Beogradskog keja, odnosno Dunava po kojem nosi ime. Ovo čuveno šetalište kroz istoriju je imalo više imena, pa ga tako pamte i kao Petrovaradinsku, Auf den Brucken, Donau–Gasse i Duna utca ulicu.
Iz kafana „Zeleni venac“, „Kod tri krune“ i „Kod kraljice engleske“ čuju se pesme uz koje novosadski boemi slave život. Ipak, lik koji je Dunavska dobila krajem 18. veka, gubi prvobitni sjaj 1849. godine.
Ulica je bombardovanjem potpuno sravnjena sa zemljom, ali njena rekonstrukcija počinje ubrzo. Tada su nikle reprezentativne palate građene u savremenim evropskim stilovima, gostione i knjižare.
Dunavska je počela da živi, a nekadašnji šarm ponovo se probudio. Ova ulica je možda najbolji primer da neko mesto ne čine zgrade i okolina, već ljudi. Čim su novim putem zazveckale štiklice vojvođanskih sosa, a vazduh ispunili zvuci iz obližnjih krčmi i dućana, sve se vratilo na staro. Taj isti duh, drugu najstariju ulicu u Novom Sadu i danas nije napustio.
Možda upravo iz tog razloga predstavlja omiljenu promenadu i mesto za šetnju, druženje i odmor Novosađanima, ali i mnogobrojnim turistima koji posete „Srpsku Atinu“. Iako njom više ne prolaze u fijakerima uglađene dame, vredne zanatljije i bučni trgovci, Dunavska je uspela da očuva „ono nešto“ čime je oduvek zračila i privlačila.
U produžetku ove bajkovite ulice i interesantnog šetališta, nastavlja se još jedna znamenitost. Reč je o Dunavskom parku, čija je gradnja počela davne 1895. godine. Ova gradska oaza zelenila koja je nekada bila rukavac Dunava, danas predstavlja omiljeno mesto za odmor i rekreaciju brojnih stanovnika Novog Sada.
Dunavski park krase na hiljade ukrasnog listopadnog i zimzelenog šiblja, preko 760 stabala dendroflore, kao i mnogobrobrojne retke i vredne vrste drveća. U parku se nalaze i tri spomenika, a sa preko 130 klupica ovo mesto predstavlja savršeni kutak za uživanje u prirodi. Pogled na jezero na kome plutaju labudovi i patke, decu koja veselo trčkaraju i šarene boje cvetnih aranžmana, umiruje čula i greje dušu.
Lepa kada na proleće procvetaju prvi vesnici ovog godišnjeg doba, a magična kada zimi njene fenjere i fasade prekriju svetlucavi novogodišnji ukrasi. Dunavska je ulica kojom morate prošetati u koje god doba godine da se nađete u vojvođanskom gradu kulture i mladih. Njen šarm će vas zavesti, a neobičan spoj prošlosti i sadašnjosti iznenaditi.
Foto: Aleksandar Milutinović
