„Austrija nam je objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu”, kratko je rekao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić, sedeći u bašti niškog hotela Orient u kojoj mu je 28. jula. 1914. godine uručena austrougaraska objava rata. Sutradan se oglasio i prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević koji je “svojim dragim i junačnim Srbima” manifestom najavio dolazeći rat.
Objava rata Srbiji stigla je preko Bukurešta redovnom poštom u obliku otvorenog telegrama. Napisana je na tada službenom francuskom jeziku, a potom je predata Nikoli Pašiću koji se prethodnog dana sa vladom povukao u Niš. Sedeći u bašti hotela “Orijent”, 28. jula oko 13 časova, Nikola Pašić je dobio depešu kojom je Austro-ugarska objavila rat Srbiji.
Pisac Ivo Ćipiko, koji se u tom trenutku nalazio na istom mestu, zapisao je:
“Po ručku diže se Pašić, miran, naoko bezbrižan. Ali, ipak učinilo mi se, kad sam ga pogledao, da njegove povučene oči izražavaju nešto neobično, što se tog časa dogodilo. Na ulici, ispred hotela, Pašić izvadi iz džepa jednu depešu i pokaza je francuskom ministru. To je bila depeša objave rata”. Kasnije tog dana, Pašić je ovu depešu pročitao i okupljenim Nišlijama, veruje se sa balkona Banovine.
Foto: www.archives.org.rs
Ovaj istorijski dokument, kao jedno od najznačajnijih pisanih svedočanstava, čuva se u Arhivu Srbije.
Monarhija nije časila da napadne Srbiju, pa su iste večeri po objavi rata prvi plutoni sa Save poleteli ka Beogradu. A sutradan se narodu obratio prestolonaslednik, regent Aleksandar I Karađorđević, manifestom koji je iz Niša uputio “svojim junačnim i dragim Srbima”:
“Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat. Sad svi imamo da budemo složni i junaci.” Ovim rečima je srpski prstolonaslednik i budući kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, započeo svoje obraćanje srpskom narodu u kome ih je podsetio na to da je “ zaludu Srbija radila sve što je mogla da živi u prijateljstvu sa susednom carevinom – sve to nije ništa pomoglo” jer je Monarhija nepravedno prebacila krivicu za Sarajevski atentat na Srbiju: “Takvo optuživanje jedne nezavisne države za tuđe krivice, jedinstveno je u istoriji Evrope…”
Stoga prestolonaslednik “teška srca i svestan svih teškoća i opasnosti” poziva “svoje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku s uverenjem da će se oni u ovoj prilici pokazati dostojni svojih slavnih predaka, onaki kaki su bili lane i preklane.”
Aleksandar I Karađorđević je pozivao Srbe na složnost u odbrani zemlje jer “u našoj slavnoj prošlosti, starijoj i novijoj, ima dosta svedočanstava da Srbin, kad je složan, može pobediti i mnogo većeg protivnika”.
Pa čak i ovo buđenje hrabrosti Srba nije izuzelo sećanje na kosovsku žrtvu Miloša Obilića, koju regent Aleksandar I na kraju ovog manifesta pominje kao primer požrtvovanja za odbranu zemlje pred mnogobrojnim oholim neprijateljem.
Rečima: “Srbi branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme”, pestolonaslednik je završio ovaj istorijski važan manifest obelodanivši Srbiji i svetu početak rata koji će poprimiti svetske razmere.
Tekst je podržan od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Related Articles
Spomenik na Kadinjači: Srpski Stounhendž otpora
November 20, 2024
Bački Monoštor: Upoznajte Srpski Amazon
November 20, 2024
Kanjon Gradac: Gde se avantura susreće sa spokojem
November 19, 2024
