Prodirući kroz planine Homolja, reka Mlava izrezbarila je dugačku klisuru poznatu po svojoj lepoti – Gornjačku klisuru. Ona predstavlja jedini prolaz kroz monumentalni planinski masiv Homolja i baš zato nosi i naziv “Kapija Homolja”. Međutim, to nije jedino po čemu je ona posebna. Ova klisura surove, neobične ali neosporne lepote ne samo da je čudo prirode već i jedinstvena riznica istorijskih spomenika.
Od antičkih pa do vremena srpske despotovine, na strmim liticama i vrhovima planina Ježevac, Veliki i Mali Vukan, građena su utvrđenja i kule motrilje čiji su delovi i dan danas rasuti po gustim šumama. Štaviše, Gornjačka klisura, sa ostacima srednjovekovnog grada Ždrelo i opčinjavajućim manastirima, smatra se svetom kotlinom. Upravo tu leže skrivene mnoge legende.
Sa leve obale Mlave, pripijen uz strme litice Ježevice, nalazi se manastir Gornjak. Sagrađen je u 14. veku kao zadužbina kneza Lazara koju je on sam poverio isposniku za koga se pričalo da čini čuda – Svetom Grigoriju Gornjačkom. Manastir Gornjak, pak, čuven je po nerazjašnjenoj misteriji koja potiče još od vremena njenog nastanka.
Naime, svake godine na Đurđevdan, iz pukotine na steni iza manastira voda počinje da kaplje i sliva se do jedne male uvale, odakle je ljudi kašikama skupljaju. Za nju se veruje da su suze Svetog Grigorija i da leči očne tegobe. Na pitanje zašto se ovaj fenomen događa baš na Đurđevdan nije pronađen odgovor. Međutim, postoji još jedna misterija kad je u pitanju ovaj manastir. Iz iste stene raste loza za koju se veruje da leči neplodnost te ovde dolaze mnogi ljudi kako bi uz pomoć molitve, posta i zrna grožđa sa ove loze došli do naslednika.
U Gornjačkoj klisuri, na pola puta između manastira Gornjak i nekadašnje Mitropolije, događa se još jedna neobjašnjiva prirodna pojava. Na jednom delu svog toka, reka Mlava se uopšte ne čuje. Meštani ovo mesto nazivaju “Voda koja ćuti” i pojavu objašnjavaju dvema legendama. Prva govori o glasniku sa Kosova koji je na ovom mestu saopštio narodu vest o izgubljenoj bici. U tom trenutku sve je zanemelo – i ljudi, i šuma i reka. I od tada se ovde žubor Mlave više nije čuo.
Po drugom predanju, ovo je mesto gde je Knez Lazar, u toku lova uoči Kosovske bitke, sreo isposnika Grigorija. Želeo je da priča sa njim, ali Grigorije nije hteo da pređe reku. Zbog toga je razgovor započet dovikivanjem preko glasne reke. Kada je Grigorije uvideo da je Lazar pobožan čovek uputio je molitvu da se reka utiša. Molitva mu je uslišena, a nakon razgovora Knez Lazar gradi bogomolju u Gornjačkoj klisuri.
Zbog svoje neopisive lepote, ova klisura privlači mnoge alpiniste, planinare, ljubitelje prirode i lovce. Međutim, tajne koje ona krija ispod svoje površine mame sve posetioce u misteriozne tunele koji vode u dubine podzemnih baza, gradova, dvorana i prolaza koje su Nemci sagradili tokom Drugog svetskog rata.
Pored toga, do 1953. ovde se nalazila baza Jugoslovenske narodne armije koja je tada naprasno, i misteriozno, napuštena. U periodu kada je Jugoslavija nastojala da osvoji nezavisnost, u Gornjačkim planinama pokrenuti su ogromni projekti izgradnje fabrika oružija koji nikada nisu bili završeni. Iako se ljudi i dan danas pitaju da li su ova podzemna prostranstva “slučajno” napuštena, pretpostavlja se da je ovaj kompleks napušten onog trenutka kada je glavni projektant i inženjer pobegao u SSSR.
U podnožiju Malog Vukana nalaze se i ostaci nekadašnje Mitropolije. Ona se sastoji od Male Crkve i Velike Crkve za koje se pretpostavlja da potiču još iz dvadesetih godina 14. veka.
Koliko god da su one same fascinantne, manastir Blagoveštenje ipak privlači najviše pažnje. Ovaj manastir sa kraja 14.veka ima tri nivoa i sagrađen praktično u steni, i kao takav neizostavno opčinjava posetioce. Iako su sve tri crkve i njihovo okruženje istraživani, ali postoji još mnogo nerazjašnjenih tajni koje krase ovo duhovno središte srednjovekovne Srbije.
Zbog svog specifičnog geografskog položaja, Gornjačka klisura i, uopšte, Homolje nedovoljno su istraženi. I baš zato je ovde najbolje očuvana stara balkanska kultura, tradicije, običaji i arhitektura. Ako to i veo misterije koji je prekriva nisu dovoljan razlog da dođete, mi vam savetujemo da posetite ovu 16 km dugu klisuru jer je neverovatna, netaknuta prirodna oaza neokaljana zagađenjem. Njene velelepne planine će vam naprosto oduzeti dah – to vam garantujemo!