{"id":59460,"date":"2025-04-10T12:34:39","date_gmt":"2025-04-10T10:34:39","guid":{"rendered":"https:\/\/serbia.com\/?p=59460"},"modified":"2025-04-10T12:34:42","modified_gmt":"2025-04-10T10:34:42","slug":"panciceva-omorika-prica-o-simbolu-srpske-prirode","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/serbia.com\/srpski\/panciceva-omorika-prica-o-simbolu-srpske-prirode\/","title":{"rendered":"Pan\u010di\u0107eva omorika: Pri\u010da o simbolu srpske prirode"},"content":{"rendered":"\n

Na strmim liticama zapadne Srbije, ponosno raste Pan\u010di\u0107eva omorika<\/strong> (Picea omorika) \u2013 vi\u0161e od obi\u010dnog \u010detinarskog drveta. Ovo endemsko drvo<\/strong>, koje se nalazi samo na malom podru\u010dju Balkana, predstavlja \u017eivi simbol srpske prirode i nauke<\/strong>. Njegova vitka i elegantna forma, kao i otpornost na spoljne uslove, \u010dine ga pravim prirodnim draguljem. A njegova pri\u010da po\u010dinje sa jednim \u010dovekom \u2013 Josifom Pan\u010di\u0107em<\/strong>, najpoznatijim srpskim botani\u010darem 19. veka.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ko je bio Josif Pan\u010di\u0107?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Josif Pan\u010di\u0107 (1814\u20131888) bio je lekar, botani\u010dar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije<\/strong>. Ro\u0111en u Hrvatskoj, ali po du\u0161i i delu Srbin, \u017eivot je posvetio istra\u017eivanju biljnog sveta Balkana. Otkrio je i opisao preko 2.500 biljnih vrsta<\/strong> i ostavio neizbrisiv trag u nauci i za\u0161titi prirode.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"
Josif Pan\u010di\u0107, foto: Gmihail<\/a>\u00a0at\u00a0sr.wikipedia<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"
Spomenik Josifu Pan\u010di\u0107u u Univerzitetskom parku u Beogradu, foto: Pavle Marjanovi\u0107, CC BY-SA 3.0\u00a0https:\/\/creativecommons.org\/licenses\/by-sa\/3.0<\/a>, via Wikimedia Commons

<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Njegovo najve\u0107e otkri\u0107e dogodilo se 1875. godine<\/strong>, kada je na liticama Tare<\/a><\/strong> u blizini sela Zaovine<\/a><\/strong>, ugledao neobi\u010dno drvo \u2013 usku i visoku jelu<\/strong>, kakvu do tada niko nije dokumentovao. Tako je svet upoznao Picea omorika<\/em> \u2013 drvo koje je pre\u017eivelo ledeno doba.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako je otkrivena Picea omorika?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Tokom istra\u017eivanja zapadne Srbije<\/strong>, Pan\u010di\u0107 je na planini Tari primetio neobi\u010dno \u010detinarsko drvo sa kratkim, ravnim iglicama<\/strong> i uskom piramidalnom kro\u0161njom<\/strong>. Iako je li\u010dilo na jelu ili smr\u010du, bilo je druga\u010dije. Posle detaljnih analiza, shvatio je da je re\u010d o do tada nepoznatoj vrsti<\/strong>. U nau\u010dnom svetu dobila je naziv Picea omorika<\/em>, a u narodu \u2013 Pan\u010di\u0107eva omorika<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pan\u010di\u0107eva omorika<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ovo otkri\u0107e bilo je izuzetno va\u017eno jer je dokazalo da Balkan predstavlja prirodno uto\u010di\u0161te za reliktne vrste<\/strong> \u2013 biljke koje su pre\u017eivele drevne klimatske promene.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je Pan\u010di\u0107eva omorika posebna?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Pan\u010di\u0107eva omorika je endemska vrsta<\/strong> koja prirodno raste samo u uskom podru\u010dju zapadne Srbije i isto\u010dne Bosne i Hercegovine, najvi\u0161e du\u017e kanjona reke Drine<\/a><\/strong> i na planini Tari<\/a><\/strong>, na nadmorskim visinama izme\u0111u 800 i 1.600 metara.<\/p>\n\n\n\n

Njene najva\u017enije osobine:<\/strong><\/h4>\n\n\n\n