Preliminarni podaci ukazuju da je javni dug sa oko 25,2 milijarde evra na kraju 2015, do kraja marta spao na 24,9 milijardi.<\/p>\n
Fiskalni savet navodi i da je relativno mali fiskalni deficit u prvom tromese\u010dju umanjio potrebu za novim zadu\u017eivanjem dr\u017eave, tako da su od po\u010detka 2016. uglavnom samo refinansirani dospeli dugovi, ali i ukazao da je dug smanjen zahvaljuju\u0107i nedavnom slabljenju ameri\u010dkog dolara.<\/p>\n
“Napominjemo da zvani\u010dni podaci o veli\u010dini duga op\u0161te dr\u017eave u procentima BDP-a na po\u010detku godine potcenjuju stvaran nivo relativne zadu\u017eenosti zemlje, zato \u0161to Ministarstvo finansija sada\u0161nji nivo duga poredi s budu\u0107im i ve\u0107im BDP-om koji je prognoziran za 2016. godinu i samim tim jo\u0161 nije ostvaren”, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n
Fiskalni savet smatra da je korektno da se trenutni nivo javnog duga stavlja u odnos s teku\u0107im BDP-om, tj. BDP-om koji je zaista ostvaren u poslednja \u010detiri kvartala, \u0161to je i me\u0111unarodna praksa.<\/p>\n
“Na ovaj na\u010din izbegava se nagli i nerealan pad javnog duga u procentima BDP-a po\u010detkom godine i dobija realnija slika o kretanju ukupne zadu\u017eenosti zemlje”, navodi Savet.<\/p>\n
Primera radi, obja\u0161njavaju, iako je u prvom tromesecju 2016. zabele\u017eeno relativno skromno smanjenje javnog duga u evrima, oko 300 miliona, prema metodologiji Ministarstva finansija javni dug do kraja marta smanjen je za ogromna \u010detiri procentna poena, sa 77,3 odsto BDP-a na kraju 2015. na oko 73,5 odsto krajem marta. Medutim, kad javni dug stavimo u odnos s teku\u0107im BDP-om vidimo da je njegovo smanjenje u posmatranom periodu bilo je znatno manje, \u0161to bolje odgovara stvarnosti \u2013 sa 77,3 odsto BDP-a u decembru na oko 76 odsto BDP-a u martu ove godine.<\/p>\n
Izvr\u0161enje bud\u017eeta op\u0161te dr\u017eave u prvom tromese\u010dju 2016. je primetno bolje od plana, objavio je danas Fiskalni savet u svom izve\u0161taju o fiskalnim kretanjima u prvom kvartalu, procenjuju\u0107i da bi bud\u017eetski deficit u prvom tromese\u010dju mogao da iznosi samo 15 milijardi dinara.<\/p>\n
Osnovni razlog za povoljniji fiskalni rezultat od o\u010dekivanog u prva tri meseca jeste pobolj\u0161anje naplate ve\u0107ine najizda\u0161nijih poreskih prihoda (doprinosi, PDV, akcize…), navodi Fiskalni savet i dodaje da veruje da bi to mogao da bude trajniji i odr\u017eiv trend.<\/p>\n
“Dobro je i to \u0161to su ukupni rashodi dr\u017eave uglavnom dr\u017eani pod kontrolom, a kao pozitivan pomak izdvajamo i nadprose\u010dno veliko izvr\u0161enje javnih investicija za ovaj period godine. Uzimaju\u0107i sve to u obzir, teku\u0107a fiskalna kretanja od po\u010detka 2016. godine mo\u017eemo oceniti kao zadovoljavaju\u0107a”.<\/p>\n
Fiskalni savet, me\u0111utim, smatra da je lo\u0161e to \u0161to se reformski i srednjoro\u010dni aspekt ozdravljenja javnih finansija Srbija i dalje ne sprovodi po planu, a to je, kako navodi, \u00a0najva\u017enija planirana mera fiskalne konsolidacije u srednjem roku.<\/p>\n
Posle velikog suficita u januaru, februarski deficit i preliminarni podaci o izvr\u0161enju republi\u010dkog bud\u017eeta u martu, prema prognozi Saveta, ukupan deficit op\u0161te dr\u017eave u prvom tromese\u010dju mogao bi da iznosi oko 15 milijardi dinara.<\/p>\n
U izve\u0161taju se podse\u0107a da planirani deficit op\u0161te dr\u017eave u 2016. iznosi 164 milijarde dinara, a u prva tri meseca obi\u010dno se ostvari ne\u0161to preko 20 odsto godi\u0161njeg deficita – \u0161to bi odgovaralo manjku u bud\u017eetu do kraja marta od oko 35 milijardi dinara.<\/p>\n
Me\u0111utim, kako isti\u010du iz Fiskalnog saveta, ostvareni deficit je dobrim delom znatno manji od o\u010dekivanog usled dejstva nekih jednokratnih \u010dinilaca.<\/p>\n
Naime, u januaru je izvr\u0161ena jednokratna uplata neporeskih prihoda od 12,8 milijardi \u00a0dinara, a uz to se u prvom tromese\u010dju nisu desila planirana otpu\u0161tanja u op\u0161toj dr\u017eavi, \u0161to bi ko\u0161talo bud\u017eet oko 4,0 milijarde dinara za otpremnine, ukazuju se u izve\u0161taju.<\/p>\n
“Imaju\u0107i u vidu da je uticaj ovih \u010dinilaca na smanjenje godi\u0161njeg deficita u 2016. najverovatnije samo privremen, njihovim isklju\u010divanjem dolazimo do zaklju\u010dka da fiskalna kretanja su\u0161tinski ne odstupaju mnogo od plana, a da je deficit op\u0161te dr\u017eave zapravo manji od o\u010dekivanog za nekoliko milijardi dinara”, ocenjuje Fiskalni savet.<\/p>\n
Teklu\u0107a 2016. godine je verovatno prva od izbijanja svetske ekonomske krize u jesen 2008, u kojoj se izvr\u0161enje javnih investicija ve\u0107 u prvim mesecima odvija u skladu s godi\u0161njim planom, objavio je danas Fiskalni savet Srbije.<\/p>\n
Pozitivan pomak u odnosu na prethodne godine predstavlja rast javnih investicija, koje su na po\u010detku 2016. izvr\u0161ene u rekordno velikom iznosu, navodi Savet u Izve\u0161taju o fiskalnim kretanjima u prvom tromese\u010dju 2016.<\/p>\n
“To predstavlja va\u017ean i pozitivan pomak u odnosu na prethodne godine i neophodno je da se ovaj trend nastavi i u slede\u0107im mesecima”, dodaje se u dokumentu.<\/p>\n
Kapitalni rashodi op\u0161te dr\u017eave u prva dva meseca 2016. godine iznosili su 10,6 milijardi dinara, \u0161to je, kako se precizira, vi\u0161e nego dvostruko pove\u0107anje u odnosu na isti period pro\u0161le godine (5,2 mlrd dinara).<\/p>\n
Me\u0111ugodi\u0161nji rast kapitalnih rashoda posledica je ubrzavanja investicione aktivnosti na gotovo svim nivoima vlasti, konstatuje Fiskalni savet.<\/p>\n
“Kapitalni rashodi koji pripadaju republi\u010dkom bud\u017eetu su pove\u0107ani za 3,5 milijardi \u00a0dinara, od \u010dega se 1,8 milijarda dinara odnosi na projektne zajmove kojima se finansiraju radovi na putnoj i \u017eelezni\u010dkoj infrastrukturi”, precizira se u Izve\u0161taju.<\/p>\n
Dodaje se da su kapitalni rashodi javnih preduze\u0107a “Putevi Srbije” i “Koridori Srbije” pove\u0107ani za 1,2 milijarde dinara, dok su javne investicije lokalnog nivoa vlasti porasle za 0,8 milijardi.<\/p>\n
Fiskalni savet je podsetio da je u vi\u0161e navrata ocenio da je planirani obim javnih investicija u 2016. od 2,9 odsto BDP-a “verovatno nedovoljan, imaju\u0107i u vidu realne potrebe Srbije”, ali i da bi “njihovo izvr\u0161avanje makar u skladu s planom bilo dobar prvi korak ka njihovom osetnijem pove\u0107anju u narednim godinama”.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Javni dug dr\u017eave u prva tri meseca ove godine smanjen je za oko 300 miliona evra, pokazali su preliminarni podaci o stanju duga op\u0161te dr\u017eave na kraju marta, navedeno je […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":49260,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2700],"tags":[4687,5770],"class_list":["post-49263","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-fiskalni-savet-srbije","tag-javni-dug-srbije"],"acf":[],"yoast_head":"\n