Kako isti\u010de magazin, \u010diji su osniva\u010di Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, u Srbiji ima oko 2.000 kompanija koje zapo\u0161ljavaju oko 6.000 visokoobrazovanih stru\u010dnjaka, i nalazi se na vrhu liste atraktivnih lokacija najve\u0107ih svetskih IT kompanija.<\/p>\n
To potvr\u0111uje i najnovija studija \u201ePrice waterhause Coopers: Shared Services-the Edge Over” u kojoj ispitanici, kako prenosi Nacionalna poslovna revija, isti\u010du atraktivnost isto\u010dnoevropskih zemalja kao mesta njihove budu\u0107e lokacije.<\/p>\n
Kako se navodi istra\u017eivanja pokazuju da bi do 2020. u Srbiji moglo biti otvoreno od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija (IT), a trenutna potra\u017enja je za oko 30.000 radnih mesta, dok se godi\u0161nje obrazuje tek 1.000 do 1.500 IT stru\u010dnjaka.<\/p>\n
Razvoj srpskog IT sektora poslednjih godina, u perspektivi otvara velike mogu\u0107nosti za razvoj celokupne srpske privrede, poput razvoja sektora poslovnih procesa (BPO\/\u0160C sektor).<\/p>\n
Srbija u svetu postaje poznata po razvoju \u201eembedid sistema”, razvoju aplikacija u industriji zabave i aplikacija po zahtevu, a konkurentne cene rada visokoobrazovanih stru\u010dnjaka iz svih oblasti IKT-a postavile su Srbiju u centar interesovanja najve\u0107ih svetskih kompanija.<\/p>\n
Prema re\u010dima Jelena Jovanovi\u0107, sekretara Udru\u017eenja za elektronske komunikacije i informaciono dru\u0161tvo Privredne komore Srbije, softver je jedini proizvod za koji imamo kapacitet da ga izvezemo u Kinu, Kanadu ili Ameriku “jer ga mo\u017eete umno\u017eiti beskona\u010dno mnogo puta, a da vas to ni\u0161ta ne ko\u0161ta\u201c.<\/p>\n
Ipak, srpsko tr\u017ei\u0161te IT usluga je veoma nerazvijeno, a kao jedan od pokazatelja je i IT potro\u0161nja po glavi stanovnika, koja je za 2015. iznosila oko 62 evra, dok je prosek u EU 600 evra.<\/p>\n
Tako\u0111e, Srbija ula\u017ee 60 evra po stanovniku u IT industriju, \u0161to je na nivou Bugarske i Rumunije, i znatno su ve\u0107a nego u Makedoniji, Crnoj Gori i BiH, dok su mnogo manja nego u Hrvatskoj, koja ula\u017ee 200 evra, kao i od proseka Evropskoj uniji od 800 evra.<\/p>\n
Da bi IT sektor mogao da bele\u017ei dalji rast neophodno je ulagati u \u0161kolovanje potrebnih kadrova, ali i obrazovne sadr\u017eaje prilagoditi modernim tehnologijama i metodama rada koje su u skladu sa realnim trendovima u praksi.<\/p>\n
Tako\u0111e je potrebno raditi i na razvoju i unapre\u0111ivanju programa prekvalifikacije nezaposlenih i razvoju i unapre\u0111ivanju programa mentorstva za nove preduzetnike.<\/p>\n
\u201eNeophodno je pro\u0161irivanje mogu\u0107nosti za sticanje poslovnih i preduzetni\u010dkih znanja i ve\u0161tina na studijama iz oblasti informacionih tehnologija, kao i ve\u0107a zastupljenost ra\u010dunarstva i informatike u osnovnim i srednjim \u0161kolama, kako u op\u0161teobrazovnom, tako i u profesionalnom delu\u201c, ka\u017ee Jovanovi\u0107.<\/p>\n
Dr\u017eava je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru pove\u0107a na milijardu evra, kao i da se posebno pove\u0107a udeo u izvozu sistem-integratora, \u201eembedded sistema\u201c i kompletnih re\u0161enja.<\/p>\n
\u201eZa to je potebno otvoriti javne podatke za ponovnu upotrebu, usvojiti nacionalni okvir IKT kompetencija za IKT profesionalce i IKT korisnike, omogu\u0107iti upotrebu elektronske fakture u MSP sektoru, omogu\u0107iti jeftinije i jednostavnije elektronsko pla\u0107anje na tr\u017ei\u0161tu i oja\u010dati deo industrije koji se bavi podacima\u201c, ka\u017ee Jovanovi\u0107eva.<\/p>\n
Ona napominje da je neophodno konsolidovati dr\u017eavnu informati\u010dku infrastrukturu, omogu\u0107iti interoperabilnost informacionih sistema u dr\u017eavnoj upravi, prihvatiti CE znak bez dodatnih zakonskih procedura i usvojiti zakonsku regulativu i primere dobre prakse iz EU, kao i obrazovati vi\u0161e IKT profesionalaca.<\/p>\n
Na listi najtra\u017eenijih zanimanja u Srbiji ubedljivo dominira IT struka, prenosi Nacionalna poslovna revija podatke Ministarstva prosvete i sajta Poslovi.infostud, me\u0111u kojima su najtra\u017eenijih pet zanimanja programer, JAVA programer, PHP programer, NET diveloper i softver in\u017eenjer.<\/p>\n
U prvih deset su jo\u0161 diplomirani in\u017eenjer elektrotehnike, iOS diveloper, diplomirani in\u017eenjer ma\u0161instva, C programer i komercijalista.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srpska industrija softvera nalazi izme\u0111u 30. i 50. mesta na svetskim listama, \u0161to je najbolji rezultat neke privredne grane u Srbiji, ta industrijska grana bele\u017ei stalni rast izvoza, a broj […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":48839,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2700],"tags":[5641,5642,5643,4754],"class_list":["post-48842","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-it-sektor","tag-srpska-ekonomija","tag-srpska-industrija-softvera","tag-srpska-privreda"],"acf":[],"yoast_head":"\n