“Svako ko tvrdi da postoji plan B govori apsolutnu neistinu, jer ne postoji druga ozbiljna integracija na politi\u010dkom, ekonomskom i bezbednosnom nivou, niti nas bilo ko zove”, istakla je Liht u razgovoru za Tanjug, na kraju godine u kojoj su otvorena prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.<\/p>\n
Ona dodaje da se nada da je Srbija relativno blizu sveop\u0161teg konsenzusa da \u017eeli uspe\u0161nu i razvijenu zemlju.<\/p>\n
Srbija, prema njenom mi\u0161ljenju, ima dve mogu\u0107nosti: da ide ka EU, s nadom da \u0107e Unija opstati i oja\u010dati, ili da ostane sama na “periferiji periferije” sa neizvesnim izgledima da “pre\u017eivi” raznorazne nalete koje sa sobom nosi globalizacija.<\/p>\n
Upitana da li je Evropa danas isti onaj “san” koji smo sanjali pre 10 godina, a, prema re\u010dima premijera, tek otvaranjem poglavlja “dosanjali”, Liht odgovara da je Evropa suo\u010dena sa mnogobrojnim izazovima, ali da je i dalje najuspe\u0161niji mirovni projekat u istoriji \u010dove\u010danstva.<\/p>\n
Na prostoru Evropske unije se nije desio nijedan rat, niti otvoreni konflikt otkad je nastala EU, iako je Evropa kontinent sukoba tokom cele istorije, podse\u0107a Liht.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, to je sasvim sigurno zbog toga \u0161to je EU, kao mirovni projekat, uspela da uti\u010de na sve svoje \u010dlanice da odustanu od “politike drugim sredstvima” i da na\u0111u kompromis.<\/p>\n
Na primedbe evroskeptika da \u0107e Srbija na putu ka EU i\u0107i uz kompromise ili uslovljavanja, Liht odgovara integracije ne zna\u010de pre\u0107utni pristanak na sve \u0161to se stavi pred Srbiju.<\/p>\n
“To nije pregovaranje dva jednaka partnera i ne mo\u017ee biti, jer ne pristupaju oni nama, nego mi njima, i mi moramo da ispunjavamo odre\u0111ene uslove. Ali, kad govorimo o uslovaljavanju, mi tom terminu dajemo negativan predznak, koji ne zaslu\u017euje”, ka\u017ee Liht.<\/p>\n
Ona te uslove poredi sa prijemnim ispitom za Medicinski fakultet ili Matemati\u010dku gimnaziju:<\/p>\n
“Ne mo\u017eete kuc-kuc na vrata i da postanete student. \u010cekajte da vidimo da li ste vi sposobni, mo\u017eete li da poha\u0111ate Matemati\u010dku gimnaziju. Ako postoje uslovi za upisivanje na neki fakutet, kako mi onda zami\u0161ljamo da budemo \u010dlanica jedne ozbiljne integarcije, a da uslova ne bude”, zapitala je ona i opazila da Evropske unije odavno ne bi bilo da se tako pona\u0161ala.<\/p>\n
Pregovori svakako jesu sve te\u017ei, nagla\u0161ava ona, jer je i EU imala dosta negativnih iskustava, ali isti\u010de da nije ta\u010dno da predstavljaju samo nametanje evropskih uslova.<\/p>\n
Na pitanje da li je Kosovo “prijemni ispit” za EU, Liht odgovara da Kosovo jeste ispit utoliko \u0161to smo dobar deo polo\u017eili time \u0161to je potpisan Briselski sporazum, a da drugi deo predstavlja primenu.<\/p>\n
Nije slu\u010dajno, ka\u017ee Liht, \u0161to je Kosovo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju i \u0161to je prvi put u ugovornom odnosu sa EU, jer to zna\u010di da su pogre\u0161na tuma\u010denja po kojima se samo od Beograda ne\u0161to tra\u017ei, a od Pri\u0161tine ni\u0161ta.<\/p>\n
“Negde na sredini je ono \u0161to se zove kompromis. Prema tome, i jedni i drugi \u0107e morati ozbiljno da rade na primeni dogovorenog, uklju\u010duju\u0107i i osnivanje ZSO, dakle na normalizaciji stanja”, ka\u017ee Liht.<\/p>\n
Navodi da Srbiji do sada niko nije rekao da \u0107e na kraju puta morati da prizna nezavisnost Kosova i podse\u0107a da ni pet zemalja EU to nije u\u010dinilo.<\/p>\n
Veruje, me\u0111utim, da \u0107e se jednog dana u Srbiji otvoriti ozbiljna debata o tome kakav model odnosa sa Kosovom \u017eelimo – model zapadne i isto\u010dne Nema\u010dke ili neku drugu formulu.<\/p>\n
“A, mo\u017eda \u0107e jednog dana generacije koje dolaze re\u0107i – “dosta je bilo, najbolje je za obe zemlje da jedna drugu prepoznaju, priznaju i na taj na\u010din preuzimaju kompletnu odgovornost za svakog svog gra\u0111anina, kao i za celu dr\u017eavu”, ka\u017ee Liht, ali isti\u010de da to ostaje za vreme kad se pregovori jednom zavr\u0161e.<\/p>\n
Govore\u0107i o razli\u010ditom odnosu prema evropskim integracijama koji imaju predsednik i premijer Srbije, ona ne misli da je to veliki problem, ali veruje da je va\u017eno da postoji \u0161to \u0161iri konsenzus o tome na koji na\u010din \u0107e Srbija u\u010destvovati u tom procesu.<\/p>\n
Razli\u010diti stavovi podsti\u010du debatu u dru\u0161tvu, pa zato ni skepsa prema tom pitanju nije “stra\u0161na”.<\/p>\n
“Verujem da proces evrointegracija mo\u017ee da bude uspe\u0161an ukoliko je rezultat stalne debate celog dru\u0161tva. O tome \u0161ta se pregovara vodi ra\u010duna tim pod rukovodstvom Tanje Mi\u0161\u010devi\u0107, ali mi treba da debatujemo kakvu Srbiju \u017eelimo da ostvarimo i kako pregovori mogu da nam pomognu u ostvarivanju takve Srbije”, zaklju\u010duje Liht.<\/p>\n
Liht dodaje i da odnos Srbije i Rusije nije tema koja se na bilo koji na\u010din, direktno ili indirektno, pominje u pregovorima, ali nagla\u0161ava da je postepeno uskla\u0111ivanje sa zajedni\u010dkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU pitanje koje \u0107e se pratiti tokom celog procesa pregovora.<\/p>\n
Liht, me\u0111utim, prime\u0107uje i da se odnosi i politike u svetu brzo menjaju u zavisnosti od kriza koje nastupaju.<\/p>\n
“Rusija nije tema, jer nije \u010dlanica EU. Mo\u017eda \u0107e jednom u budu\u0107nosti da bude, ali mo\u017eda \u0107e to biti druga\u010dija Unija. Ni\u0161ta nije isklju\u010deno. Do pre godinu dana svako bi isklju\u010divao posetu ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Dzona Kerija Moskvi, kao i to da \u0107e Putin biti do te mere sre\u0107an \u0161to ga vidi u Moskvi, pa se to desilo”, ka\u017ee Liht. Va\u017eno je, kako je rekla, da je Nema\u010dka ponovo “otkrila” Srbiju i Balkan, a u kojoj meri \u0107e to otkri\u0107e doneti konkretne rezultate zavisi prevashodno od nas,<\/p>\n
Zapadni Balkan bio je proletos potpuno odsutan sa svih radara u Nema\u010dkoj, ali se to promenilo pre svega zato \u0161to su uo\u010deni pozitivna uloga i konstruktivan odnos Srbije tokom izbegli\u010dke krize, smatra Liht i dodaje da je Nema\u010dka pokazala veoma odgovoran odnos prema na\u0161oj zemlji. \u00a0\u201cU Nema\u010dkoj je prepoznato da smo mi itekako blizu zapadnoj Evropi, da smo prvi sused, da njihova stabilnost i bezbednost tih zemalja u ogromnoj meri zavise od toga kako \u0107e se Balkan pona\u0161ati i zato je prepoznato kao apsolutno neophodno da se podr\u017ee pregovori sa Srbijom\u201d, ka\u017ee Liht.<\/p>\n
Ona navodi da je izuzetno va\u017eno \u0161to je prvi put posle mnogo godina jedna velika frakcija u nema\u010dkom parlamentu, Socijaldemokratska partija, usvojila deklaraciju o zapadnom Balkanu koji govori o budu\u0107nosti regiona u EU. \u201cDo sad smo prepoznavali po neko ime, nekoga ko bi u ime nema\u010dkog parlamenta do\u0161ao sa spiskom uslova koje Srbija treba da ispuni da bi po\u010dela pregovore, a sad imamo ozbiljan dokument, koji je kriti\u010dan prema zemljama regiona, ali i prema EU, jer nije dovoljno podsticala region na njegovom putu ka EU\u201d, ka\u017ee Liht.<\/p>\n
Ona isti\u010de da je Nema\u010dka ponovo otkrila Srbiju i Balkan, da se u toj zemlji promenila atmosfera i da smo opet na radaru. \u201cA u kojoj meri \u0107e to novo otkri\u0107e doneti konkretne rezultate, mnogo zavisi od Srbije\u201d, isti\u010de Liht i dodaje da je Nema\u010dka, najmo\u0107nija ekonomija EU, zainteresovana za investicije, intenziviranje obraznovnih i kulturnih kontakata.<\/p>\n
Ona ocenjuje da je Srbiji otvaranjem poglavlja u pregovorima sa EU data prava \u0161ansa, posle koje vi\u0161e ne sme da tra\u017ei alibi u nekom drugom, ve\u0107 je sama odgovorna za uskla\u0111ivanje svojih standarda sa normama i vrednostima EU. \u00a0\u201cPre nego \u0161to smo dobili poglavlja, mnogo toga smo s pravom zamerali, govore\u0107i da nije u redu \u0161to je jo\u0161 2003. godine u Solunu obe\u0107ano svim zemljama zapadnog Balkana da \u0107e biti deo EU, a da se ni\u0161ta nije de\u0161avalo. Sada smo, me\u0111utim, mi na potezu\u201d, upozorava Liht.<\/p>\n
Liht smatra da je, s obzirom na to kako sada funkcioni\u0161u na\u0161e institucije mo\u017eda prerano misliti na 2019. kao godinu u kojoj Srbija mo\u017ee da ispuni svoj deo obaveza u evropskim integracijama: \u00a0\u201cMoramo efikasnije menjati sebe, na\u010din pona\u0161anja, funkcionisanje dr\u017eave\u201d. \u00a0Isti\u010de da Srbija mora da ja\u010da sve tri grane vlasti, posebno zakonodavnu, i dodaje da celo dru\u0161tvo treba da se uklju\u010di u proces evropskih integracija.<\/p>\n
Liht prime\u0107uje da Evropa \u017eivi mnogo kompleksnije vreme, da je suo\u010dena sa mnogobrojnim izazovima, te da je zato razumevanje evropskih procesa izuzetno va\u017eno. Nagla\u0161ava da se na primeru drugih dr\u017eava pokazalo da hod ka EU nije nu\u017eno i put ka svetlijoj budu\u0107nosti, jer sve zavisi od onoga ko hoda, a ne samo od cilja.<\/p>\n
Ona je navela primere zemalja koje su 2004. godine u\u0161le u EU, a koje su, kao i Srbija, imale predistoriju jednopartijskog sistema i iznela uverenje da \u0107e se svi problemi re\u0161iti dolaskom na zapad.<\/p>\n
“Ispostavilo se da to nije ta\u010dno, pa je bilo razli\u010ditih nivoa razo\u010daranja”, zaklju\u010dila je Liht.<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Direktorka Beogradskog fonda za politi\u010dku izuzetnost Sonja Liht ube\u0111ena je da Srbija mo\u017ee da bude uspe\u0161na zemlja samo unutar Evropske unije. “Svako ko tvrdi da postoji plan B govori apsolutnu […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":43128,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2700],"tags":[],"class_list":["post-43131","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n