Ministarka poljoprivrede Sne\u017eana Bogosavljevi\u0107 Bo\u0161kovi\u0107 isti\u010de da \u0107e sa aspekta smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te (GHG), Srbija imati obavezu smanjenja za 9,8 odsto do 2030. godine u odnosu na situaciju iz 1990. godine.<\/p>\n
Ona je kazala da \u0107e nakon ratfifikacije Sporazuma Srbija imati obavezu postizanja ovog cilja.<\/p>\n
Bo\u0161kovi\u0107 je za Tanjug rekla da se od 2000. godine Srbija suo\u010dila sa nekoliko zna\u010dajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih “epizoda”, koje su prouzrokovale zna\u010dajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih \u017eivota.<\/p>\n
Dva najupe\u010datljivija doga\u0111aja su su\u0161a u 2012. i poplave u 2014. godini.<\/p>\n
“Procene su da ukupna materijalna \u0161teta izazvana ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine, prelazi pet milijardi evra, a vi\u0161e od 70 odsto gubitaka je povezano sa su\u0161om i visokim temperaturama”, rekla je ona.<\/p>\n
Ministarka je dodala da su drugi glavni uzrok zna\u010dajnih gubitaka poplave i one su samo u 2014. godini prouzrokovale ogromne \u0161tete i za oporavak je da \u0107e biti potrebno 1,3 milijardi evra.<\/p>\n
Osvr\u0107u\u0107i se na Samit o klimi odr\u017ean pre desetak dana u Parizu, \u00a0Bo\u0161kovi\u0107 je rekla da \u010dinjenica da je nakon, gotovo \u0161est godina, do\u0161lo do postizanja dogovora i prihvatanja obaveza svih dr\u017eava Okvirne konvencije UN o promeni klime ovogodi\u0161nja Konferencije predstavlja va\u017ean napredak i prekretnicu u oblasti klimatskih promena, ali i me\u0111unarodnih odnosa u celini.<\/p>\n
Sporazum iz Pariza sastavni je deo Odluke Konferencije dr\u017eava \u010dlanica koju je usvojilo 195 dr\u017eava \u010dlanica Okvirne konvencije UN o promeni klime i istim su definisane obaveze za sve dr\u017eave \u010dlanice i to za period posle 2020. godine.<\/p>\n
Razlika u odnosu na Kjoto protokol je u tome \u0161to ovim Sporazumom sve dr\u017eave dobijaju obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, dok su Kjoto protokolom samo industrijski razvijene dr\u017eave imale tu obavezu.<\/p>\n
\u00a0 Pravno gledano, Sporazum je zapravo obavezuju\u0107i za svaku dr\u017eavu ponaosob, nakon potpisivanja i ratifikacije na nacionalnom nivou. \u00a0 \u00a0 \u00a0Istovremeno, Sporazum odre\u0111uje da \u0107e otvaranje za potpisivanje istog zapo\u010deti 22. aprila 2016. godine u UN u Njujorku \u00a0i trajati godinu dana.<\/p>\n
Sporazum \u0107e stupiti na snagu kada najmanje 55 dr\u017eava koje istovremeno emituju i, najmanje, 55 odsto ukupnih globalnih emisija ratifikuje Sporazum i dostavi ratfikacioni instrument UN-u.<\/p>\n
\u00a0 \u00a0Sporazum iz Pariza konkretno defini\u0161e obavezu sprovo\u0111enja aktivnosti na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te koje \u0107e obezbediti ograni\u010denje rasta globalne srednje temperature zna\u010dajno ispod 2 stepena celzijusa, sa tendencijom pove\u0107anja ambicioznosti smanjenja emisija na na\u010din koji \u0107e dovesti do ograni\u010denja porasta rasta globalne srednje temperature na 1,5 stepen celzijusa.<\/p>\n
Obaveze pojedina\u010dnih dr\u017eava \u010dlanica Konvencije, u okviru ovog Sporazuma, odre\u0111ene su ciljevima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te koje su same dr\u017eave dostavile kao pripremu za Konferenciju.<\/p>\n
Zna\u010dajno je da je 188 dr\u017eava do kraja Konferencije dostavilo svoje ciljeve smanjenja emisija, dok su Sporazumom iz Pariza pozvane i ostale da to u\u010dine u \u0161to kra\u0107em roku.<\/p>\n
Sporazum iz Pariza poziva i na pove\u0107anje ambicioznosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, koji \u0107e se odre\u0111ivati kroz revizije dostavljenih ciljeva smanjenja emisija na svakih pet godina i u skladu sa mogu\u0107nostima svake dr\u017eave.<\/p>\n
Tako\u0111e, dr\u017eave koje su dostavile svoje ciljeve smanjenja emisija do 2030. godine su pozvane da do 2020. godine dostave i ciljeve do 2025. godine, ali i dugoro\u010dne strategije smanjenja emisija emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te i to do sredine i do kraja veka, navode u ministarstvu.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de obaveza Srbije, iz resornog ministarstva ukazuju da pored izrade Nacionalnog plana adaptacije (i prema Sporazumu i prema EU zakonodavstvu) ne postoji bilo koja druga obaveza.<\/p>\n
Reakcija u smislu adaptacije potrebna je da bi se obezbedio odr\u017eivi razvoj i smanjile \u0161tete koje nastaju kao posledica promene klime, navode iz resornog ministarstva.<\/p>\n
S obzirom da je sektor poljoprivrede identifikovan kao jedan od najpogo\u0111enijih klimatskim promenama, Ministarstvo je izradilo publikaciju Uticaj promena klime na srpsku poljoprivredu koja je dostupna na sajtu www.klimatskepromene.rs u kojoj su dati uticaji promene klime na pojedina\u010dne kulture i predlo\u017eene mere adaptacije za iste, navodi ministarka.<\/p>\n
Uskla\u0111ivanje nacionalnog sa zakonodavstvom EU pove\u0107ava\u0107e obaveze u smislu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, a iz niza sektora uklju\u010duju\u0107i energetiku, saobra\u0107aj, poljoprivredu…<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sektor poljoprivrede identifikovan je kao jedan od najpogo\u0111enijih klimatskim promenama, a materijalna \u0161teta izazvana klimatskim i vremenskim ekstremima od 2000. godine u Srbiji prelazi pet milijardi evra, dok je vi\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":42576,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2700],"tags":[],"class_list":["post-42579","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n