![\"DzonRid\"](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/Johnreed12.jpg\")
<\/a>Put D\u017eona Rida<\/strong> kretao se mar\u0161rutom Ni\u0161-Kragujevac-Beograd-Rakovica-Ada Ciganlija-Obrenovac-\u0160abac-Prnjavor-Loznica-Gu\u010devo-Krupanj-Zavlaka-Valjevo-Ni\u0161. Iz ovog putovanja po izmu\u010denoj zemlji Rid je ostavio unikatne deskripcije predela, vojnika, obi\u010dnih ljudi i gra\u0111evina koje i danas predstavljaju jedinstveni opis \u017eivota, smrti, siroma\u0161tva, ali i hrabrosti, dostojanstva, vere i gostoprimstva srpskih gra\u0111ana i vojske.<\/p>\n\u00a0Ni\u0161, grad koji je kosio tifus<\/strong><\/p>\n U\u017easi rata, opake bolesti i smrt nisu zaobi\u0161li ni Ni\u0161<\/a>, ujedno prvu \u201estanicu\u201c gde se Rid u svom ratnom pute\u0161estviju zaustavio. Prolaze\u0107i kroz grad koga je poput nekog malignog tumora zahvatio tifus, Rid bez trunke ulep\u0161avanja opisuje ku\u0107e na kojima su gotovo bez izuzetka visile duge, crne i zlokobne zastave. Bolnicu sa \u010dijeg prozora vire bleda i izmu\u010dena lica zarobljenika naslonjena na prljavu \u0107ebad, a ispred koje jo\u0161 desetine njih le\u017ee na prosu\u0161enom blatu.<\/p>\n Po kaljavim i izrovarenim ulicama Ni\u0161a, austrijski zarobljenici u uniformama lutaju slobodno. Neki su terali kola, drugi kopali rovove a stotine njih su dokono \u0161etali gore-dole. Pre\u0161av\u0161i blatnjavu Ni\u0161avu u podno\u017eju zida \u010duvene Ni\u0161ke tvr\u0111ave, Rid uo\u010dava na stotine vojnika koji se izle\u017eavaju, spavaju, bi\u0161te od va\u0161iju i tresu od groznice. Na daljem putu ka Beogradu, D\u017eonu Ridu<\/strong> i njegovom saputniku ilustratoru Bordmanu Robinsonu,<\/strong> pridr\u017euje se predstavnik pres biroa Vojislav Jovanovi\u0107 Marambo<\/strong>.<\/p>\n \u00a0Beograd, tihi grad razoren bombama<\/strong><\/p>\n Kao i ve\u0107i deo grada, i \u017eelezni\u010dka stanica u Beogradu<\/a> je bila bombardovna i uni\u0161tena. Rid, Robinson i Marambo iza\u0161li su na stanici u Rakovici, i rasklimatanim fijakerom putovali do centra grada. Rid je tada zapisao: \u201cTrava i korov rasli su izme\u0111u kaldrme kojom niko nije prolazio ve\u0107 pola godine, a zvuk topova je potpuno prestao. Svuda su bile vidljive posledice artiljerske vatre. Velike rupe pre\u010dnika od po 5 metara zjapile su na sred ulice\u201c<\/strong>. Pomisao da svakog trenutka austrougarski topovi mogu da bombarduju grad kao \u0161to su to u\u010dinili desetinama puta, bila je stalna pretnja u vazduhu.<\/p>\n Vojna akademija, Ministarstvo vojske, kraljev dvor, Beogradski univerzitet ali i obi\u010dne ku\u0107e, \u0161upe, restorani i hoteli bili su neretko bez krovova i vrata, a prozorska okna na svakoj gra\u0111evini besciljno su se klatila bez ijednog stakla. Posle obilaska rovova koji su \u0161titili Beograd<\/a> i vo\u017enje teretnim brodom \u201eNeboj\u0161a\u201c<\/strong> koji je na bokovima sav bio izbu\u0161en pu\u0161karnicama, do\u0161li su do improvizovanih strelja\u010dkih gnezda gde su vojnici le\u017eali potrbu\u0161ke na blatnjavom nasipu, neobrijani, neoprani i smr\u0161ali od oskudne i lo\u0161e hrane. Vijugavim i izbrazdanim putem krenuli su dalje, u duboku unutra\u0161njost Srbije, baciv\u0161i poslednji pogled na beli grad koji se i dalje nije predao.<\/p>\n \u00a0Ma\u010dva i Podrinje, pusto\u0161 koja izaziva tugu<\/strong><\/p>\n Put je dalje vodio Rida i njegovog saputnika u krajeve gde osim vojnika, mu\u0161karaca nije bilo. I ovde je harala opaka bolest tifus. Na nepunom kilometru Rid je uspeo da izbroji \u010dak sto belih krstova na ogradama ku\u0107a, a svaki je zna\u010dio da je tifus odneo bar jedan \u017eivot iz tog doma. \u201eIzgledalo je da ova bujna i plodna zemlja ne sadr\u017ei ni\u0161ta osim smrti, i pomena na smrt\u201c<\/strong>, zabele\u017eio je Rid. Predeli kojima su prolazili, najvi\u0161e su stradali u krvavim borbama 1914. godine.<\/p>\n Voz kojim su putovali bio je pun jadnih izbeglica, uglavnom \u017eena i dece koji su pod okrtnim napadima Austrougarske bili prinu\u0111eni da napuste svoje domove. Ceo kraj je bio spaljen, oplja\u010dkan, a stanovni\u0161tvo pobijeno. Bilo je gotovo nemogu\u0107e ugledati nekog vola, a kilometrima ni \u010doveka. \u201ePonekad bi se na\u0161 voz zaustavio da se izbeglice iskrcaju. Stajali su tu pored pruge sa celom svojom imovinom u vre\u0107i preba\u010denoj preko ramena, i \u0107utke posmatrali ru\u0161evine svojih domovina\u201c<\/strong>, zapisao je Rid.<\/p>\n \u00a0Gu\u010devo, dolina smrti<\/strong><\/p>\n Svoju najsna\u017eniju osudu rata Rid je izneo opisuju\u0107i Gu\u010devo i ogromne gubitke koje je srpska vojska tamo podnela. Austrijanci su za vreme drugog napada zauzeli sam vrh Gu\u010deva, i tu se ukopali. Pod njihovom uraganskom vatrom Srbi su se verali stopu po stopu, sve dok i njihovi rovovi nisu bili na uzanom grebenu. A onda je na frontu od 16 kilometara, na samom vrhu planine vo\u0111ena jedna od najstra\u0161nijih borbi u Velikom ratu- Bitka na Drini<\/strong>. Nakon 54 dana krvave i te\u0161ke borbe Srbi su se povukli, i to samo zato \u0161to je tre\u0107a austrijska invazija probila njihove linije kod Krupnja.<\/p>\n Svuda po \u0161umi su bile napu\u0161tene kolibe pokrivene li\u0161\u0107em i granjem, i zemunice u kojima je srpska vojska \u017eivela dva meseca u snegu. Ni\u017ei delovi drve\u0107a su bili pokriveni li\u0161\u0107em, a vrhovi su bili kao mrtvi. Punih devet kilometara du\u017einom vrha Gu\u010deva mrtvi su bili naslagani, njih 10.000.<\/p>\n D\u017eon Rid je iz \u201czemlje smrti\u201d je poneo slike u\u017easa ali i ose\u0107anje divljenja prema juna\u010dnim i po\u017ertvovanim Srbima.<\/p>\n Ko je bio D\u017eon Rid?<\/strong><\/p>\n D\u017eon Rid (1887-1920) bio je ameri\u010dki novinar, pesnik i socijalisti\u010dki aktivista. Ostao je upam\u0107en kao pisac antologijskih knjiga \u201eDeset dana koji su potresli svet\u201c , \u201eUstani\u010dki Meksiko\u201c i \u201eRat u isto\u010dnoj Evropi\u201c, u kojoj je i deo o ratu u Srbiji. Kao ratni dopisnik s po\u010detka 20. veka bio je na svim frontovima reporterski opisuju\u0107i ratne u\u017ease i stradanja. Obi\u0161ao je Meksiko, Rusiju, Gr\u010dku, Srbiju, Bugarsku, Francusku, Italiju, Poljsku kako bi upoznao ameri\u010dko javno mnjenje sa pravom i u\u017easnom istinom.<\/p><\/blockquote>\n Ameri\u010dki novinar i srpski po\u0161tar pobratimi<\/strong><\/p>\n Sa neskrivenim odu\u0161evljenjem Rid pi\u0161e o gostoprimstvu ljudi koji ginu i umiru gladuju\u0107i. Nije mogao da odbije bratimljenje sa po\u0161tarom iz Obrenovca. \u201ePobratime, sad \u0107emo se pobratimiti. To je stari srpski obi\u010daj. Izvr\u0161ili smo \u010din bratimljenja i sve od dana\u0161njeg dana, mi smo pobratimi sa Gajom Mati\u0107em\u201c<\/strong>, zapisao je Rid. Koliko je poznato to je jedini \u010din bratimljenja D\u017eona Rida<\/strong>, a bio je svetski putnik.<\/p>\n Kaljave, razru\u0161ene ulice, oblaci dima i pra\u0161ine, miris baruta, paljevine i ljudskih tela koja trule nabacana jedna preko drugih, bile su slike Srbije iz Velikog rata. Hrabrost ove male zemlje […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":25637,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[2846,1639],"tags":[3105,1129],"class_list":["post-25549","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istaknuto","category-istorija-kultura-otkrijte-srbiju","tag-dzon-rid","tag-prvi-svetski-rat-srpski"],"acf":[],"yoast_head":"\n<\/a>Tekst je podr\u017ean od strane\u00a0Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu<\/a>.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"