Borislav se rodio u gra\u0111anskoj porodici kao jedini sin Vojislava i Ljubice Peki\u0107. Kada je po\u010deo Drugi svetski rat, otac je bio na\u010delnik u upravnom odeljenju Zetske banovine na Cetinju, odakle su ga italijanske vlasti sa porodicom proterale u Srbiju. Majka Ljubica bila je gr\u010dko-cincarskog porekla i pre nego \u0161to se udala predavala je matematiku. Bila je jaka i prakti\u010dna \u017eena. Govorila je da od rada niko nije umro i da je dobar odgoj univerzalno oru\u017eje protiv svih neda\u0107a. Od majke, kojoj je bio bli\u017ei, Borislav je nasledio racionalnost i smisao za organizaciju, a od oca visoke moralne principe i smisao za humor.<\/p>\n Kako posle rata nije bio osu\u0111ivan, kao iskusni pravnik, otac je 1945. godine dobio visok polo\u017eaj u saveznoj administraciji nove dr\u017eave. Porodica Peki\u0107 preselila se u Beograd, u Malajni\u010dku ulicu, na Vra\u010daru. Borislav se upisao u Tre\u0107u mu\u0161ku gimnaziju. Preseljenjem u Beograd kao da je zavr\u0161eno jedno lepo, pouzdano vreme njegovog \u017eivota. Bila je to mnogo krupnija promena od promene pejza\u017ea; zavr\u0161etak rata i pobeda revolucije u\u010dinili su da postane svestan propadanja gra\u0111anske klase: \u201eKao pripadnik klase koja je imala vlast ose\u0107ao sam se pora\u017eenim, obespravljenim\u201c \u2013 rekao je kasnije. Ve\u0107 u \u0161estoj godini nau\u010dio je da \u010dita iz \u201ePolitike\u201c, bio \u201epoliti\u010dki\u201c aktivan u osmoj, a u jedanaestoj godini, kao u\u010desnik demonstracija protiv Trojnog pakta, priveden je u o\u010devu policiju na Cetinju. Formiranje tajnih organizacija koje \u0107e se boriti protiv novog re\u017eima po\u010deo je kao \u0111ak gimnazije. Njegovo politi\u010dko sazrevanje ubrza\u0107e \u201edefa\u0161izacija gimnazija\u201c, jedan surov postupak koji je, kao deklarisani protivnik novog re\u017eima, iskusio u februaru 1946. godine. On i 42 gimnazijska druga, javno osu\u0111eni kao protivnici re\u017eima, pro\u0161li su kroz gomilu razgnevljenih vr\u0161njaka, koji su ih udarali rukama, motkama, pa i lancima. Takav \u0107e \u0161palir kasnije \u010desto biti upra\u017enjavan na \u201eGolom otoku\u201c i dobiti naziv \u201etopli zec\u201c.<\/p>\n PRVA \u017dIVOTNA \u0160KOLA<\/strong><\/p>\n Iako za pravu \u0161kolu nije mnogo mario, bio je u okolnostima koje mudrome mogu biti \u017eivotne \u0161kole. Sam Peki\u0107 nije verovao u nevolju kao isklju\u010divog u\u010ditelja \u017eivota i nadahnu\u0107a. \u201eMo\u017eda i sre\u0107a mo\u017ee \u010doveka ne\u010demu nau\u010diti\u201c<\/em> \u2013 govorio je. Jedne novembarske no\u0107i 1948. godine uhap\u0161en je i odveden u istra\u017eno odeljenje Uprave dr\u017eavne bezbednosti, u \u201esumornu ku\u0107u\u201c na Obili\u0107evom vencu. Tako je protiv \u201eBorislava Peki\u0107a, studenta umetnosti i novinara Glasa\u201c, zapo\u010dela krivi\u010dna istraga. Postao je jedan od, kako je zapisao, \u201eljudi potkrovlja\u201c. Tamo su, naime, bile \u0107elije. Skoro \u0161estomese\u010dni boravak tamo Peki\u0107 je nazvao \u201e\u0161egrtskim\u201c danima svoje robije. U osamnaestoj godini osu\u0111en je kao te\u0161ki zlo\u010dinac na \u201ekaznu li\u0161avanja slobode s prinudnim radom od 15 (petnaest) godina zatvora… na konfiskaciju celokupne imovine… i gubitak gra\u0111anskih prva… u trajanju od tri godine…\u201c U zatvoru u KP domovima u Sremskoj Mitrovici i Ni\u0161u proveo je pet godina, po\u0161to je pomilovan. Jedna od najva\u017enijih stvari koju je tamo nau\u010dio bilo je spoznavanje samog sebe. Zapisao je: \u201eKoliko ste brzi doznajete tek pred tigrom; koliko \u010dasni kad na\u0111ete novac a niko vas ne vidi; koliko razumni kad se od vas zahteva nemogu\u0107e; jeste li hrabri tek kada nije nu\u017eno da budete; koliko dobri tek kada treba podneti zlo; i koliko ludi kad stojite na obali reke u kojoj se davi dete, a vi ne znate da plivate…”<\/em> Kao da ju je napisao drevni kineski mudrac, a ne neko ko je tamnovao u komunisti\u010dkim zatvorima.<\/p>\n![\"Sa](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/Sa-roditeljima-Podgorica-1933-Edit.jpg\")
BUNTOVNIK SA RAZLOGOM<\/strong><\/p>\n
\nPrva prilika za sticanje novog iskustva usledi\u0107e kao posledica ilegalnih antire\u017eimskih aktivnosti. Kao direktna reakcija na \u201edefa\u0161izaciju gimnazija\u201c formirana je organizacija \u201eSavez demokratske omladine Jugoslavije\u201c. U\u010destvovao je u njenom formiranju tokom leta 1947. godine, na, gle \u010duda, izgradnji pruge, radnoj akciji, tipi\u010dnom modelu vaspitavanja kolektivnog duha nove omladine. On je kao politi\u010dki sekretar Glavnog odbora napisao statut te antikomunisti\u010dke organizacije. U mladala\u010dkom zanosu, organizacija je dobro funkcionisala, imala je veliki broj \u010dlanova u svim beogradski gimnazijama i na ve\u0107ini fakulteta.<\/p>\n
\n![\"KP-dom\"](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/KP-dom.jpg\")
\nZATVORSKA CIVILIZACIJA<\/strong><\/p>\n