{"id":24894,"date":"2014-04-10T10:03:19","date_gmt":"2014-04-10T08:03:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.serbia.com\/?p=24894"},"modified":"2014-05-28T12:36:56","modified_gmt":"2014-05-28T10:36:56","slug":"srpske-crkve-i-manastiri-u-rumuniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/serbia.com\/srpski\/srpske-crkve-i-manastiri-u-rumuniji\/","title":{"rendered":"Srpske crkve i manastiri u Rumuniji"},"content":{"rendered":"

Duhovno blago Srpske pravoslavne crkve koje se nalazi se na teritoriji susedne Rumunije gotovo da je nepoznato. \u201eBogu hvala, pojavio se \u010dovek, koji je svojim znanjem i ume\u0107em, ali pre svega ose\u0107anjem sluha za potrebe na\u0161eg vremena, gospodin Stanko Kosti\u0107, napravio knjigu svetlopisa Srpske svetinje u Rumuniji\u201c, zapisao je Episkop temi\u0161varski Lukijan.<\/h4>\n

Foto-monografiju Stanka Kosti\u0107a objavio je Pokrajinski zavod za za\u0161titu spomenika kulture 2013. godine. Predgovor profesora dr Miodraga Jovanovi\u0107a<\/strong>, svakako najve\u0107eg poznavaoca i tuma\u010da srpskog umetni\u010dkog blaga u Rumuniji i Banatu, uz tekstualne opise crkava i manastira<\/a> istori\u010dara umetnosti Dejana Radovanovi\u0107a, predstavljaju jezgrovitu studiju o istorijskim prilikama, arhitekturi, uticajima i umetni\u010dkim dometima graditelja srpskih crkava. Monografija je izvanredno \u0161tivo za poznavaoce i ljubitelje sakralne umetnosti, ali je ujedno i poziv \u201eda mnogi po\u0111u i ,u\u017eivo\u2019 upoznaju duhovno blago Srba<\/strong>, bilo kao hodo\u010dasnici, bilo kao ljubitelji duhovnog stvarala\u0161tva u nas\u201c, re\u010di su preporuke episkopa Lukijana upu\u0107ene \u010ditaocima knjige.<\/p>\n

BelGuest Magazin ve\u0107 godinama svojim \u010ditaocima predstavlja sakralnu ba\u0161tinu Srbije. U susretu s prelepom knjigom koja otkriva jedan prebogat svet o kojem veoma malo znamo, po\u017eeleli smo da predstavimo Stanka Kosti\u0107a i njegovo delo.<\/p>\n

\"Stanko<\/a>STANKO KOSTI\u0106 – LIKOVNI UMETNIK FOTOGRAFIJE<\/p>\n

Fotografijom se bavi od \u0161kolskih dana. Izlagao na 84 kolektivnie i 43 samostalne izlo\u017ebe u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, me\u0111u kojima i dve godi\u0161nje nagrade ULUPUDS-a.
\nFotografije i reporta\u017ee objavio u mnogim \u010dasopisima, knjigama i monografijama (Srbija, Lepe \u0161ume Srbije, Ikonopis Vranjske eparhije, Hram Uspenja Presvete Bogorodice u Pan\u010devu, manastir Beo\u010din…).
\nAutor je vi\u0161e od 30 tematskih kalendara o starim zanatima, starim srpskim odlikovanjima , fasadama beogradskih zdanja, narodnoj arhitekturi Isto\u010dne Srbije…
\nPosebnu inspiraciju nalazi u svom rodnom kraju fotografi\u0161u\u0107i Homolje, Beljanicu, Ku\u010daj, sliv Mlave i Resave, narodne no\u0161nje <\/a>i obi\u010daje<\/a>. <\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eStrastveno se zanimam za srpsku kulturu i tradiciju. Tako me je put naneo u Sentandreju, gde sam se susreo s Vladikom Lukijanom, koji mi je dao nov putokaz za istra\u017eivanja. Blagoslovio je moje putovanje u Temi\u0161varsku eparhiju i tako sam za dve godine (od 2003. do 2004) napravio skoro dve hiljade fotografija. Obi\u0161ao sam Aradsko, Sokolova\u010dko i Temi\u0161varsko namesni\u0161tvo i fotografisao 59 crkava i pet manstira. Bele\u017eio sam sve: crkvenu arhitekturu, freskopis, ikonopis, \u017eivot ljudi i njihove obi\u010daje. U po\u010detku nisam nai\u0161ao na razumevanje izdava\u010da. Tek kada je nesre\u0107nim slu\u010djem u po\u017earu stradao ikonostas crkve u \u010cakovu – rodnom mestu znamenitog srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovi\u0107a, ljudi iz Pokrajinskog zavoda za za\u0161titu spomenika kulture iz Novog Sada su, u potrazi za kvalitetnim dokumentima koje bi im pomogle u rekonstrukciji ikonostasa, nekako do\u0161li do mene. Iz tog kontakta proiza\u0161la je profesionalna saradnja i tako smo do\u0161li i do ove knjige.\u201c
\n\"Trg<\/a>
\nNa pitanje koje bi crkve i manstire prepuru\u010dio kao nezaobilazna mesta za obilazak i \u0161ta je u njegovom oku ostalo zabele\u017eeno kao \u201enajlep\u0161a od lepota\u201c<\/strong>, Stanko Kosti\u0107 ka\u017ee: \u201eSrpski barok i klasicizam u ikonopisu i zidnom slikarstvu<\/strong> nas izdvaja od katoli\u010dkog baroka. U crkvama i manstirima su radili na\u0161i najbolji slikari, ikonopisci i rezbari tog doba \u2013 Andreja Andrejevi\u0107 , Jakov Orfelin, prvi srpski akademski obrazovani slikar, ikonopisa\u010dko slikarska dinastija Aleksi\u0107a, od Nikole do unuka mu Stevana, Konstantin Danil, Jovan Isajlovi\u0107 stariji, rezbari Jani\u0107i iz Arada. Citira\u0107u re\u010di jednog vrhunskog poznavaoca epohe koji je rekao da su rezbarije iz Bezdina \u201ctakav barok da bi ga kao ravnopravni primer mogli iznositi i u otad\u017ebinu Rubensa i Berninija\u201d. Kada je re\u010d o mojim preporukama, svakako bi, pored manastira Bezdina i Sen\u0111ur\u0111a, tebalo obi\u0107i crkvu Svetog Petra i Pavla u Aradu, gde je shranjen velikan na\u0161e istorije i plemi\u0107 Sava Tekelija. U Temi\u0161varu, na Trgu ujedinjenja nalazi se na\u0161a Saborna crkva s eparhijskim dvorom, a tu su i Mehala i Fabrika. Meni su bile inspiracija i pone\u0161to siroma\u0161nije crkve koje se nalaze u fascinantnim predelima \u0110erdapske klisure u Sokolova\u010dkom namesni\u0161tvu.\u201c<\/p>\n