U tom trenutku dr Pa\u010du je bio ministar finansija, ali mu je trebalo ne\u0161to manje od sat vremena da zaklju\u010di da su \u201eaustrijski zahtevi takvi da ih u celini ne mo\u017ee primeniti nijedna srpska vlada\u201c<\/strong>. Ta njegova konstaticija je ostala zapam\u0107ena kao izraz dostojanstvenosti srpskog naroda<\/strong>, ali je to ujedno bio i okida\u010d za po\u010detak Prvog svetskog rata.<\/p>\n Svestranost koja je rezultirala brojnim znanjima, u\u010dinila je doktora Lazara Pa\u010dua vrsnim prakti\u010darem koji je Kraljevinu Srbiju uspe\u0161no finansijski vodio kroz \u010dak \u010detiri rata<\/strong>.<\/p>\n Tako je jo\u0161 1.oktobra 1912. godine uo\u010di Prvog balkanskog rata uveo dva bud\u017eeta: redovni i vanredni ratni bud\u017eet. Istog dana objavljen je Zakon o moratorijumu koji je zamrznuo \u0161tednje uloge i u zemlji odlo\u017eio isplatu obaveza, dok je isplata spoljnih obaveza nastavljena. Time je Pa\u010du sa\u010duvao kredibilitet Srbije u svetu, pa je mogao da dobija nove kredite za pokrivanje ratnih tro\u0161kova.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i odlu\u010dnim i ispravnim odlukama koji je dr Pa\u010du donosio u najte\u017ea predratna vremena, Srbija se pripremila za predstoje\u0107i Veliki rat. Poznato je da u to vreme Srbija nikome nije bila du\u017ena<\/strong><\/a>, i da je \u010dak i neprijateljima ispla\u0107ivala prispele obaveze. Na taj na\u010din je uspela da omogu\u0107i dobijanje novih kredita za finansiranje ratnih tro\u0161kova.<\/p>\n Iako bolestan i sa \u017eeljom da se penzioni\u0161e dr Laza Pa\u010du<\/strong> je Srbiju odli\u010dno pripremio za Prvi svetski rat,<\/strong> pa su 1914. godine obezbe\u0111eni dr\u017eavni prihodi u iznosu od 214,3 miliona dinara. Uz pomo\u0107 ovog doktora za ekonomiju, Srbija, iako ve\u0107 izmu\u010dena i istro\u0161ena od carinskog, pa onda i dva balkanska rata, uspela je jo\u0161 jednom da stane noge i isfinansira i Veliki rat.<\/p>\n Ni kralj nije imao protekciju kod Laze Pa\u010dua<\/strong><\/p>\n Kralju Petru I Kara\u0111or\u0111evi\u0107u<\/a> trebalo hitno 200.000 dinara. Poslao je sekretara kod ministra Pa\u010dua da mu unapred isplati ovu sumu od vladareve plate. Dr Laza saslu\u0161a sekretara, kiselo se osmehne i ka\u017ee: \u201cNe mo\u017ee\u201d! Zgranutom sekretaru svoju odluku objasnio je ovako: \u201cUmre kralj, ne daj Bo\u017ee, a smrtan je kao svi mi. Ko \u0107e onda da vrati dug dr\u017eavnoj kasi? \u2013 Zna se Laza. Ili, politi\u010dari nateraju kralja da abdicira. Ko \u0107e da plati dug? \u2013 Opet Laza. Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam. Znam te po\u0161ten si \u010dovek, bi\u0107u ti \u017eirant na menici, kod njih uzmi tih 200.000 dinara. Ovde ne mo\u017ee! I kvit! Sekretar se vratio na dvor neobavljenog posla, a i kralj se nije naljutio.<\/em><\/p><\/blockquote>\n Neobi\u010dna karijera doktora, novinara i ekonomiste<\/strong><\/p>\n Izgledom, stasom, sna\u017enim glasom i o\u0161trim pogledom, ali pre svega neobi\u010dnim \u017eivotnim putem i nepresu\u0161nom energijom i znanjem, dr Laza Pa\u010du je privla\u010dio veliku pa\u017enju svojih savremenika. Naime, iz ugledne porodice Pa\u010du, sedamdesetih godina 19. veka odlazi u Cirih gde se na\u0161ao u dru\u0161tvu sa Svetozarom Markovi\u0107em, Vasom Pelagi\u0107em, Nikolom Pa\u0161i\u0107em<\/a> i mnogim drugim mladim anarhosocijalistima. Tu zapravo i po\u010dinje njegovo interesovanje za politiku i ekonomiju.<\/p>\n Po povratku u Srbiju, 1878. godine na nagovor Pere Todorovi\u0107a napu\u0161ta studije medicine i po\u010dinje da ure\u0111uje \u010dasopis \u201cStra\u017ea\u201d. Ne zadugo ma\u0111arska vlada je zatvorila ovaj \u010dasopis, a Pa\u010du se vra\u0107a u Berlin da zavr\u0161i medicinske studije. Sa doktorskom diplomom, ali bez posla Pa\u010du se vra\u0107a u Beograd i 1881. ponovo se na kratko okre\u0107e novinarstvu i postaje saradnik \u010dasopisa \u201cSamouprava\u201d, objavljuju\u0107i seriju \u010dlanaka pod naslovom \u201cGra\u0111ansko dru\u0161tvo i njegove politi\u010dke partije\u201d<\/strong>.<\/p>\n Ali ljubav prema ekonomiji tada postaje sve izra\u017eenija. On se neprestano obrazovao, \u010ditao i pisao o rentama, ste\u010daju, kreditima, taksama i u tome je beskrajno u\u017eivao. Ubrzo je dobio posao upravnika Dr\u017eavnih monopola, gde se odmah pokazao kao pravi organizator pun novih ideja i inicijativa, agilan i vredan. Radio je na pripremama mnogih finansijskih zakona i trgovinskih ugovora Austrougraskom, Francuskom, Engleskom…<\/p>\n Kada je napustio dr\u017eavni monopol, postavljen je za dr\u017eavnog komesara Narodne banke, zatim za direktora Beogradske zadruge gde je usavr\u0161avao znanje bankarskog poslovanja, pa za dr\u017eavnog savetnika i senatora novoformiranog Senata. Uz sve to je bio i politi\u010dki anga\u017eovan, predsedavaju\u0107i i govore\u0107i na skupovima Radikalne stranke \u010diji je i sam bio \u010dlan.<\/p>\n Ostao je upam\u0107en kao \u0161krtica i strog ministar finansija<\/strong>, ali sa druge strane kao izuzetno po\u0161ten i nepodmitljiv<\/strong>. \u201cDr\u017eavnim finansijama upravlja se kao bankom\u201d<\/strong> bila je deviza kojom se rukovodio, i koja se pokazala se kao odli\u010dna, jer je kasa uvek bila puna, prihodi su se prelivali a Srbija je u to vreme izvozila u Zapadnu Evropu i Sredozemlje.<\/p>\n U jesen 1914. godine dr Laza Pa\u010du je po\u010deo da popu\u0161ta neumitnoj bolesti koja ga je stizala. Poslednje dane proveo je u Narodnoj skup\u0161tini, sede\u0107i umotanih i bolnih nogu, ali u debatama nikada nije pokazivao ni trunku nemo\u0107i i povla\u010danja. Naprotiv, dr Pa\u010du se do poslednjeg dana borio i branio Srbiju i njene interese, i kao takav je i ostao upam\u0107en.<\/em><\/p>\n Iako doktor po profesiji, ekonomija mu je uvek bila u srcu. Dr Lazar Pa\u010du je godinama uspe\u0161no le\u010dio srpsku ekonomiju, a kao ministar finansija 1914.godine prima najte\u017ei austrougarski ultimatum upu\u0107en […]<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":22015,"parent":34850,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1639,2815],"tags":[1184,6757],"class_list":["post-34999","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija-kultura-otkrijte-srbiju","category-istorijske-licnosti","tag-laza-pacu-srpski","tag-srbija-u-i-svetskom-ratu"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"Grob](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/03\/Grob-Laze-Pa\u010dua-1.jpg\")
<\/a>![\"Kuca](\"https:\/\/serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/03\/Kuca-Laza-Pacu-res-300x200.jpg\")
<\/a>![\"kancelarija-za-dijasporu-logo1\"](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/03\/kancelarija-za-dijasporu-logo1.jpg\"){kind=logo}
<\/a>\u00a0Tekst je podr\u017ean od strane Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu<\/a>.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"