U gradu u kome je istorija ispisala mnogo stranica, gde ritam vranjanskog melosa, sevdaha<\/em> i \u010do\u010deka<\/em><\/strong> u kombinaciji sa specifi\u010danim ukusom lokalne hrane i pi\u0107a, stvara idealnu harmoniju ju\u017enja\u010dkog duha, odvija se jedan specifi\u010dan na\u010din \u017eivjenja.<\/p>\n Ovde su ljudi gostoprimljivi, ljubazni i glasni, uvek raspolo\u017eeni za muziku i igru. Bez vranjanske gradske pesme<\/a>, koja se na\u0161la i na listi nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a Republike Srbije<\/a>, nijedno veselje u Vranju ne mo\u017ee da se zamisli. Tiha, nostalgi\u010dna, puna sevdaha i meraka ova pesma reprezentuje emocije i duh ju\u017enja\u010dkog naroda.<\/p>\n Autenti\u010dnost obi\u010daja i dugo \u010duvanu tradiciju, grad koji je \u010dak 422. godine proveo pod turskom vla\u0161\u0107u, uspeo je da o\u010duva. Kroz svakodnevno obnavljanje i preno\u0161enje izvornih obi\u010daja sa \u201ckolena na koleno\u201d, tradicija je postala sigurni \u010duvar istorije i kulture koje predstavlja svedo\u010danstvo o \u017eivotu i stvarala\u0161tvu ljudi iz ovih krajeva.<\/p>\n Ekonomski, politi\u010dki i kulturni centar p\u010dinjskog okruga, sme\u0161ten je u podno\u017eju planina Plja\u010dkovice, Krstilovice i Pr\u017eara, a okru\u017eenost neobi\u010dnim kotlinskim reljefom, u\u010dinio je ovaj predeo izuzetno atratikvnim i zanimljivim.<\/em><\/p><\/blockquote>\n Kombinacija prirodnih bogastava i starih, rasko\u0161nih ku\u0107a koje okru\u017euju kaldrmisane ulice i brojni ostaci otomanske arhitekture, \u010dine jo\u0161 jedno obele\u017eje grada gde su se sreli istok i zapad i Orijent i Evropa.<\/p>\n \u201cProklet neka je onaj koji rastavi \u0161to ljubav sastavi<\/em>\u201d, natpis je koji stoji na plo\u010di \u010duvenog belog mosta ili mosta ljubavi. Za kameni most ispod koga proti\u010de Vranjska reka, vezana je legenda koja govori o dugom prisustvu turskog naroda u ovom gradu, o jednoj nesre\u0107noj ljubavi i stradanju.<\/p>\n Legenda ka\u017ee da je lepa Aj\u0161a zavolela mladog, siroma\u0161nog pastira Stojana. Jednom ih je u ljubavnom zagrljaju zatekao Aj\u0161in otac, Selim beg. Poku\u0161av\u0161i da ubije srpskog pastira, Selim beg je usmrtio sopstvenu k\u0107erku koja je svojim telom za\u0161titila mladi\u0107a kojeg je volela.<\/p>\n Na samrti Aj\u0161a je zamolila oca da od novca spremljenog za udaju sagradi most, i na tom mestu podigne spomenik njihovoj ljubavi.<\/p>\n Godine 1844. podignut je Beli most koji i danas intrigira kako me\u0161tane, tako i radoznale turiste koji rado pose\u0107uju most koji se nalazi i na grbu grada Vranja. Stanovnici ovog grada ka\u017eu da most i danas krije tajne zabranjenih ljubavi, a na vama je da proverite da li su ove pri\u010de istinite.<\/p>\n Nekada konak, a danas Narodni muzej podigao je Raif-beg D\u017eini\u0107 davne 1765. godine. Ovaj izuzetan i dobro o\u010duvan primerak otomanske arhitekture sastoji se od dve zgrade \u2013 selamluka (za mu\u0161karce) i haremluka (za \u017eene). Narodni muzej Vranje jo\u0161 jedan je \u201csvedok\u201d dugog prisustva i velike mo\u0107i turkog naroda na ovom podru\u010dju.<\/p>\n Zanimljiva gra\u0111evina koja privla\u010di dosta pa\u017enje je i tursko kupatilo ili amam<\/strong>. Zidan kamenim blokovima i tankim opekama, hamam predstalja tipi\u010dno isto\u010dnja\u010dku arhitekturu koja datira iz XVI veka. Posebno je proslavljen u delu \u201cNe\u010dista krv\u201d slavnog pisca Borisava Stankovi\u0107a, u kome pisac detaljno opisuje ovu tursku gra\u0111evinu.<\/p>\n Muzej \u2013 ku\u0107a Borisava Stankovi\u0107a<\/em><\/p>\n Ku\u0107a poznatog srpskog pisca<\/a> poreklom iz Vranja, Bore Stankovi\u0107a izgra\u0111ena je 1850. godine, a 1967. pretvorena je u muzej. Stari name\u0161taj, posu\u0111e, mno\u0161tvo ukrasa, \u0107ilima, porodi\u010dnih fotografija, kao i Stankovi\u0107evih knjiga krase ku\u0107u iz polovine 19. veka. U dvori\u0161tvu ku\u0107e nalaze se bunar i letnja kuhinja. U Gradskom parku nalazi se spomenik Bore Stankovi\u0107a koji je otkriven 1954. godine.<\/em><\/p><\/blockquote>\n Na 4.5 km od Vranja nalazi se Markovo kale<\/strong> ili Markov grad<\/strong>, koji spada u red najstarijih spomenika ovog grada. Pretpostavlja se da je ovo utvr\u0111enje podignuto u VI veku pod vizantijskim carem Justinijanom I.<\/strong> Za ovu gra\u0111evinu, danas ostatke srednjovekovnog utvr\u0111enja, vezane su mnogobrojne legende i mitovi od kojih je najpoznatiji mit o Marku Kraljevi\u0107u.<\/p>\n Legenda ka\u017ee da je kraljevi\u0107 boravio u zamku i hrabro ga branio od Turaka. Kada je Marko pred turskom premo\u0107i morao da uzmakne, on je sa svojim \u0160arcem sa stene u kojoj je ostao otisak njegovog kopita, presko\u010dio na isto\u010dnu Plja\u010dkovicu koja je tako nazvana jer je Marko tamo zaplakao, i sa nje se prebacio na zapadnu Krstilovicu, gde se kod sada razru\u0161ene crkve Svete Trojice prekrstio.<\/p>\n U potoku koji proti\u010de duboko dole vidi se mesto odnosno udubljenje gde se kupao, a na obali potoka njegova ogromna “furuna” pe\u0107.<\/p>\n Nadomak grada nalazi se i izuzetan vrletni kanjon Vranjske reke<\/strong> koji razdvaja planine Plja\u010dkovicu<\/strong> i Krstilovicu<\/strong>. U Kazan\u0111olu se nalazi nekoliko velikih virova (kazana) i na desetine slapova okru\u017eenih divljom, netaknutom prirodom. Ukoliko ste ljubitelj avanture i adrenalinske \u0161etnje, nemojte propustiti da obi\u0111ete ovaj \u010dudesan dar prirode.<\/p>\n Vranje je od Beograda<\/a> auto putem preko Ni\u0161a<\/a> i Leskovca<\/a> udaljeno 347 kilometara. Sa Beogradom kao i sa svim ve\u0107im gradovima u Srbiji<\/a> Vranje je dobro povezano. Iz Beograda svakodnevno kre\u0107e vi\u0161e autobusa, a tu su i oko tri voza dnevno.<\/p>\n Autobuska stanica Vranje \u2013 tel: 017\/21 201<\/p>\n \u017delezni\u010dka stanica Vranje \u2013 tel: 017\/21 714<\/p>\n Crkva Svete Petke Trnove<\/strong> je prema predanju sagra\u0111ena u 13. veku, a poznata je po \u010dudotvornim i isceliteljskim mo\u0107ima<\/strong>. Na Veliki petak na hiljade ljudi \u010deka u kilometarskom redu kako bi se pomolili, celivali ikonu i dobili miropomazanje od sve\u0161tenika. U narodu je poznata i kao Krstata d\u017eamija jer su je Turci sru\u0161ili i na tom mestu podigli d\u017eamiju. Nakon oslobo\u0111enja od njihove vlasti crkva je ponovo podignuta.<\/p>\nBeli most, simbol grada Vranja<\/h4>\n
Pa\u0161in konak<\/h4>\n
Markovo kale<\/h4>\n
Kako sti\u0107i do Vranja?<\/h4>\n
Kada ste ve\u0107 ovde, ne propustite…<\/h4>\n