Ta harmonija \u010dini da se posetoci najlep\u0161e i najupe\u010daljivije klisure na toku Dunava, ose\u0107aju kao da su zakora\u010dili u drugi svet. U svet u kojem su po arheolo\u0161kim nalazima i kulturno-istorijskim spomenicima kao \u0161to su Lepenski vir<\/strong><\/a> i Goluba\u010dki grad<\/strong><\/a>, ljudi \u017eiveli hiljadama godina unazad.<\/p>\n Pored brojnih istorijskih znamenitosti, bogastvo ovog podru\u010dja ogleda se i u velikom broju neobi\u010dnih biljnih i \u017eivotinjskih vrsta.<\/strong> Ovde mo\u017eete sresti medveda, risa, vuka, \u0161akala, sovu u\u0161aru ili\u00a0 crnu rodu, i pomirisati jorgovan, \u017eutu ravan, zlatnu paprat, \u0111erdapski zvon\u010di\u0107 i na stotine drugih neobi\u010dnih, za\u0161ti\u0107enih i strogo za\u0161ti\u0107enih biljnih vrsta.<\/p>\n Ova raznovrsnost ogleda se u brojnim stenama razli\u010ditih sastava koje su nastajale od paleozoika do dana\u0161njih dana. Tim dugim i trajnim procesom nastala je i \u0110erdapska klisura, koja je sukcesivnim usecanjem Dunava u planinski masiv Karpata ostavljala za sobom strme i mestimi\u010dno vertikalne strane koje se izdi\u017eu iznad re\u010dnog nivoa i do 800 metara.<\/p>\n Najdublja, najve\u0107a i najlep\u0161a klisura Evrope sastoji se od \u010detiri klisure impoznatne lepote –\u00a0Goluba\u010dke<\/strong>, Gospo\u0111ina Vira<\/strong>, Kazana<\/strong> i Sipske<\/strong>. Ipak, najinteresantniji i geomorfolo\u0161ki posebni su predeli Velikog \u0160trpca<\/strong>, kao i Malog i Velikog Kazana<\/strong> gde je Dunav naju\u017ei (140m) i najdublji (90m).<\/p>\n Arheolo\u0161kim iskopavanjima \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka otkriveni su arheolo\u0161ki nalazi, sakralna arhitektura, monumentalna skulptura iz vremena od 7000 do 6000 godina p.n.e.<\/strong>, kao i veliki broj alata, nakita, plo\u010dica i grobova koji ukazuju da su prvobitne lova\u010dko-sakuplja\u010dke zajednice na ovom mestu uspostavile slo\u017eene dru\u0161tvene odnose i osnovale arhitekturu osobenog stila.<\/p>\n Originalna arhitektonska re\u0161enja i monumentalna skulptura izdvajaju kulturu Lepenskog Vira u jednu posebnu i veoma ranu fazu praistorijske kulture Evrope, koja predstavlja svetski zna\u010dajan lokalitet star 9000 godina. <\/strong><\/p>\n Ako pose\u0107ujete ovaj kraj, ne smete propustiti da obi\u0111ete ovo praistorijsko nalazi\u0161te kao i Muzej Lepenski Vir.<\/strong><\/p>\n Tvr\u0111ava Golubac ili \u201c\u010duvar Dunava\u201d kako je jo\u0161 nazivaju, nalazi se na desnoj obali Dunava, na samom ulazu u \u0110erdapsku klisuru. Svojom lepotom, sna\u017enim bedemima i burnom istorijom, ova dunavska lepotica ne ostavlja nikog ravnodu\u0161nim.<\/p>\n Prvi pisani pomen o nastanku tvr\u0111ave datira iz 1335. godine, ali se do danas ne zna ta\u010dno vreme nastanka ovog malog utvr\u0111enog grada.<\/p>\n Golubac ima\u00a0deset kula<\/strong>. Prvi i pravi graditelj ove tvr\u0111ave darovao joj je devet kula sme\u0161tenih u prednjem, zadnjem i gornjem gradu, ali su Turci dozidali jo\u0161 jednu i pri tom oja\u010dali utvr\u0111enje otvorima za topove. Sve kule su u obliku \u010detvorougla osim don\u017eona<\/strong> (najja\u010da kula u tvr\u0111avi, mesto poslednje odbrane) koji ima poligonalnu osnovu, a u gornjem delu je cilindri\u010dan, pa je zbog toga nazvan \u201c\u0160e\u0161ir kula\u201d<\/strong>.<\/p>\n Trajanova tabla deo je ansambla rimskih spomenika na rimskom putu kroz \u0110erdap<\/strong>, uklesana je u stenu, pravougaonog\u00a0 je oblika i na njoj je tekst na latinskom posve\u0107en caru Trajanu.<\/p>\n Krstarenje Dunovom \u0107e vam pored pogleda na izuzetne pejza\u017ee i u\u017eivanja u prelepoj prirodi, omogu\u0107iti i obilazak ovog drevnog rimskog spomenika, budu\u0107i da je jedini prilaz mogu\u0107 vodenim putem, pa vam savetujemo da ne propustite ovu avanturu koja \u0107e vam ukazati na veliki zna\u010daj \u0110erdapske klisure za Rimsku imperiju.<\/p>\n Pored obilaska mnogobrojnih prirodnih i kulturnih ba\u0161tina koje nesebi\u010dno nudi ova prelepa klisura, posetioci neretko u\u017eivaju u planinarenju, lovu i ribolovu, ali i posmatranju ptica, prelepim vidikovcima i \u0161etnji lepo ure\u0111enim pe\u0161a\u010dkim stazama.<\/strong><\/p>\n Lepota i sva prirodna, \u017eivotinjska i kulturna bogastva \u0110erdapske klisure se ne mogu u potpunosti opisati, zato je najbolje da se sami uverite u magi\u010dne spojeve ovog dunavskog dragulja i da se prepustite u\u017eivanju u najlep\u0161oj i najve\u0107oj evropskoj klisuri.<\/p>\n Zanimljivo tuma\u010denje nastanka dunavske klisure razvio je Jovan Cviji\u0107 koji je po\u0161ao od \u010dinjenice, da su pre 10 miliona godina Panonski i Vla\u0161ko-pontijski baseni bili ispunjeni morima iz kojih su izvirivala ostrva. Ova dva mora su bila odvojena niskim Karpato-balkanskim planinskim vencem, a izme\u0111u njih, po trasi dana\u0161njeg Dunava postojala je na nekoliko mesta veza u vidu moreouzina. Kasnije je nivo Vla\u0161ko-pontijskog mora po\u010deo da opada, pa se tako prelivala voda iz vi\u0161eg, Panonskog u ni\u017ee, Vla\u0161ko-pontijsko more. Tako je Dunav nasledio osobinu otoke, a tragovi daljeg produbljavanja sa\u010duvani su u vidu Terasa.<\/em><\/p><\/blockquote>\n Najbr\u017ei i najbolji put do \u0110erdapske klisure je magistralni put Beograd<\/a> \u2013 Kladovo koji se jo\u0161 zove \u0110erdapska magistrala. Ukoliko dolazite iz Beograda, bi\u0107e potrebno da pre\u0111ete 130 km. Iz pravca\u00a0Ni\u0161a<\/a>, je najbolje po\u0107i putem preko Zaje\u010dara<\/a>, Negotina i Kladova.<\/p>\n Iz Beograda su \u010desti autobuski polasci ka \u0110erdapu, a iz drugih gradova Srbije, ukoliko nema direktnih autobusa, preporu\u010dujemo autobus do Kladova ili Donjeg Milanovca, a odatle lokalni autobus do Golupca.<\/p>\n Do \u0110erdapske klisure je, me\u0111utim, najlep\u0161e do\u0107i na talasima Dunava. Postoje organizovane ture brodovima iz Beograda, ali i kruzerima iz Evrope.<\/p>\n![\"djerdap](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/07\/djerdap-serbia.com_.jpg\")
Zbog nesvakida\u0161njeg spoja kulturno-istorijskih znamenitosti, kao i retkih biljnih i \u017eivotinjskih vrsta, Nacionalni park \u0110erdap se sa pravom naziva najve\u0107im prirodnja\u010dkim i arheolo\u0161kim muzejom u prirodi u \u010ditavoj Evropi.<\/strong> Tu titulu stidljivo \u010duva ovaj prirodni fenomen fascinantne lepote i neverovatne geolo\u0161ke raznovrsnosti.<\/p>\nLepenski Vir<\/a><\/h4>\n
![\"commons.wikimedia.org](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2012\/12\/commons.wikimedia.org-Mazbln-lepenski-vir-255x300.jpg\")
Na dunavskoj teresi na \u0110erdapu, nalazi se jedno od najzna\u010dajnijih arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta Srbije<\/strong>.<\/p>\nGoluba\u010dka tvr\u0111ava<\/a><\/h4>\n
![\"golubac-web3\"](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2012\/11\/golubac-web3.jpg\")
<\/p>\nTrajanova tabla<\/h4>\n
![\"Tabula_Traiana](\"http:\/\/www.serbia.com\/wp-content\/uploads\/2014\/07\/Tabula_Traiana-serbia-300x246.jpg\")
Na osnovu ovog natpisa pretpostavlja se da je deo \u0111erdapskog puta u Donjoj klisuri izgradio Trajan u okviru priprema za rat protiv Da\u010dana.<\/p>\nKako do\u0107i do \u0110erdapske klisure?<\/h4>\n